![](/sites/default/files/grb-srb-mali.jpg)
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 20369/2023
07.02.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у правној ствари предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Радомир Спасојевић, адвокат из ..., против противника предлагача Града Ваљева, кога заступа Заједничко правобранилаштво Града Ваљева и др, ради одређивања накнаде за експроприсану непокретност, одлучујући о ревизији противника предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 602/23 од 20.04.2023. године, у седници одржаној 07.02.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија противника предлагача изјављена против решења Вишег суда у Ваљеву Гж 602/23 од 20.04.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Ваљеву Р1 165/22 од 30.01.2023. године, ставом првим изреке, обавезан је противник предлагача да на име новчане накнаде за земљиште експроприсано решењем Градске управе Града Ваљева, Одељења за имовинске послове и општу управу број 465-608/2022-08 од 05.07.2022. године и то дела кп. бр. ... КО ... у површини од 1.71.93ха и дела кп. бр. ... у површини од 0.14.74ха уписане у лн. бр. ... КО ... у мерама и границама ближе наведеним у изреци исплати предлагачу износ од 63.523.801,00 динара са законском затезном каматом од 30.01.2023. године до коначне исплате. Ставом другим изреке, обавезан је противник предлагача да предлагачу на име трошкова поступка плати износ од 169.000,00 динара.
Решењем Вишег суда у Ваљеву Гж 602/23 од 20.04.2023. године, одбијена је као неоснована жалба противника предлагача и решење Основног суда у Ваљеву Р1 165/22 од 30.01.2023. године, потврђено.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, противник предлагача је благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба ЗПП и погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијано решење на основу члана 408. у вези члана 420. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је утврдио да ревизија није основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити су учињене друге битне повреде поступка.
Према утврђеном чињеничном стању, решењем Градске управе Града Ваљева, Одељења за имовинске послове и општу управу број 465-608/2022-08 од 05.07.2022. године експроприсане су спорне непокретности у власништву предлагача у корист противника предлагача. Пред органом управе није закључен споразум о одређивању висине накнаде па су списи достављени суду ради одређивања накнаде. Спорне непокретности су експроприсане ради изградње гробља. Према процени Пореске управе Града Ваљева од 23.11.2022. године тржишна вредност спорних парцела износи 1.960,00 динара по м², што укупно чини износ од 38.022.040,00 динара. Наведена процена дата је без изаласка на терен, применом методологије и критеријума за утврђивање пореске основице у поступку утврђивања пореза на пренос апсолутних права. Према налазу и мишљењу вештака грађевинске струке утврђено је да је вредност предметних парцела 2.900 евра по ару – 340.300,00 динара што за кат. парц. .../... износи 58.507.779,00 динара и за кат. парц. .../... износи 5.016.022,00 динара – укупно 63.523.801,00 динар. Првостепени суд је прихватио ову процену тржишне вредности назначених парцела па је исту тужиоцу и досудио.
Другостепени суд је у свему прихватио правну аргументацију првостепеног суда и потврдио првостепено решење. Оценио је да нису основани наводи везано за правилно одређење висине накнаде за експроприсано земљиште јер Пореска управа врши процену вредности непокретности, а не одређује њену тржишну вредност, док је путем вештачења утврђена права тржишна вредност.
По оцени Врховног суда, правилно су поступили нижестепени судови када су предлагачу досудили утврђену тржишну вредност експроприсаних непокретности. Неосновано се наводима ревизије оспорава правилност примењеног материјалног права при одлучивању о висини новчане накнаде. Висина новчане накнаде утврђена је вештачењем према тржишној вредности земљишта, што је у складу са чланом 58. став 2. Устава Републике Србије. Стоји чињеница да се висина вредности експроприсаног земљишта може утврђивати преко извештаја Пореске управе са тог подручја, али под условом да су се странке сагласиле са таквим начином утврђивања вредности непокретности. У овом случају таква сагласност између предлагача и противника предлагача није постојала јер предлагач није прихватио понуђену цену за експроприсано земљиште, па је вредност исте правилно утврђена путем вештачења од стране вештака одговарајуће специјалности.
На правилно утврђено чињенично стање, нижестепени судови су правилно применили материјално право.
Имајући у виду напред изнето, Врховни суд је на основу члана 414. у вези члана 420. ЗПП и члана 30. став 2. ЗВП, одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Гордана Комненић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић