.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 28895/2023
20.03.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Бранка Станића и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиoца АА из ..., чији је пуномоћник Горан Стефановић, адвокат из ..., против туженог Града Лесковца, кога заступа Градско јавно правобранилаштво Града Лесковца, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиoца изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 722/23 од 17.08.2023. године, у седници одржаној 20.03.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиoца изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 722/23 од 17.08.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиoца изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 722/23 од 17.08.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лесковцу П 9211/21 од 07.11.2022. године, ставом првим изреке, тужени је обавезан да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете исплати – за претрпљени страх износ од 13.000,00 динара и за претрпљене физичке болове износ од 18.000,00 динара са законском затезном каматом од 07.11.2022. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавеже да му на име накнаде нематеријалне штете за претрпљени страх и за претрпљене физичке болове исплати разлику преко досуђених износа до траженог износа од 30.000,00 динара. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 43.440,00 динара у року од 8 дана по пријему пресуде а уколико не плати у наведеном року, обавезан је да тужиоцу на износ трошкова од 36.000,00 динара плати законску затезну камату од дана извршности пресуде до исплате.
Пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 722/23 од 17.08.2023. године, одбијене су жалбе тужиоца и туженог и потврђена првостепена пресуда.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).
Правноснажном пресудом одлучено је о накнади нематеријалне штете. По оцени Врховног суда, имајући у виду природу спора, садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и дате разлоге о основаности тужбеног захтева, у овом случају нису испуњени услови за примену института посебне ревизије из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20). Не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, за уједначавањем судске праксе, нити је потребно ново тумачење права у погледу примене члана 200. Закона о облигационим односима (који се односи на право на правичну новчану накнаду за различите видове нематеријалне штете и начин одређивања те накнаде), већ се то питање решава зависно од конкретне чињеничне и правне ситуације. У конкретном случају, Врховни суд је нашао да су нижестепени судови према чињеницама утврђеним у овој правној ствари донели одлуку у складу са правним схватањем који је изражен кроз одлуке Врховног суда и Врховног касационог суда. Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба ради накнаде нематеријалне штете поднета је 09.06.2021. године. Вредност предмета спора је 60.000,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра, што значи да се ради о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, то ревизија тужиоца није дозвољена, применом члана 479. став 6. ЗПП.
На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
