Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене матријалног права, побијајући и одлуку о трошковима спора.

Испитујући побијано решење применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. ст. 1, 2 и 6.и чланом 441. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11..10/23), Врховни суд је нашао да ревизија тужиље није дозвољена.

Чланом 29. ст. 1. и 2. Закона о спречавању злостављања на раду („Службени гласник РС“ број 36/10), прописано је да запослени који сматра да је изложен злостављању од стране послодавца са својством физичког лица или одговорног лица у правном лицу може против послодавца да поднесе тужбу пред надлежним судом у року из члана 14. став 2. овог закона. Право да поднесе тужбу против послодавца због злостављања на раду или у вези са радом има запослени који није задовољан исходом поступка заштите од злостављања код послодавца, у року наведеном овим ставом. Ставовима 4. и 5. овог члана прописано је да је спор из ст. 1. и 2. овог члана радни спор, те да се сходно примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак. Према члану 441. ЗПП ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање када се сходно примењује општи режим допуштености овог правног лека и дозвољеност ревизије цени према вредности предмета спора.

Тужба ради заштите од злостављања на раду и накнаде штете због злостављања на раду поднета је 30.06.2016. године. Вредност предмета спора побијаног дела у односу на тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете износи 1.842.322,50 динара.

Тужиља је ревизију изјавила против решења другостепеног суда којим је укинута првостепена пресуда и одбачена као неблаговремена тужба ради утврђења да је тужиља трпела злостављање на раду и обавезивање тужене на накнаду нематеријалне штету због претрпљеног злостављања на раду.

Ревизија против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан дозвољена је само у споровима у којима би била дозвољена против правноснажне пресуде што произлази из члана 420. ст. 1. и 2. ЗПП. Ревизија против правноснажне пресуде није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе применом члана 403. став 3. ЗПП.

Имајући у виду да се предмет тужбеног захтева не односи на заснивање, постојање или престанак радног односа, а да вредност предмета спора побијаног дела (1.842.322,50 динара) у односу на новчани имовинскоправни захтев, не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, с обзиром на врсту тражене правне заштите и прописан ревизијски лимит, ревизија тужиље против решења није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП, јер не би била дозвољена ни против правноснажне пресуде.

Ревизија није дозвољена ни према одредби члана 403. став 2. тачка 3. ЗПП, према којој је ревизија увек дозвољена ако другостепени суд укине првостепену пресуду и одлучи о захтевима странака. Ово из разлога што укидањем првостепене пресуде и одбацивањем тужбе као неблаговремене другостепени суд није одлучивао о садржини тужбеног захтева, па се у тој ситуацији не примењује цитирана одредба закона. Такође, ова посебна одредба се не би могла применити ни због тога што специјални закон - Закон о забрани злостављања на раду упућује на примену одредбе Закона о парничном поступку (чл. 441. ЗПП), која право на ревизију искључује у радним споровима као што је конкретан, а који се не односи се на заснивање, постојање и престанак радног односа.

Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП у вези са чланом 420. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић