Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 7171/2024
11.04.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа Милош Шебековић, адвокат из ..., против тужене „Banka Poštanska štedionica“ ад Београд из Београда, коју заступа Немања Алексић, адвокат из ..., ради стицања без основа, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 6065/22 од 16.10.2023. године, у седници већа одржаној 11.04.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 6065/22 од 16.10.2023. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 6065/22 од 16.10.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 8379/21 од 15.10.2021. године, првим ставом изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име дуга исплати износ од 55.304,65 динара са законском затезном каматом од 22.03.2021. године до исплате. Другим ставом изреке тужба је одбачена у делу којим је тражено да се туженој забрани да наплаћује провизију и накнаде на име одржавања текућих рачуна број ... и ... од 22.03.2021. године, као дана падања у доцњу. Трећим ставом изрке обавезана је тужена да тужиљи накнади парничне трошкове у износу од 27.724,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гж 6065/22 од 16.10.2023. године одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Крагујевцу П 8379/21 од 15.10.2021. године у првом и трећем ставу изреке.

Против правоснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се иста размотри применом члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије применом члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 са изменама и допунама), Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној ради разматрања питања од општег интереса, због чега је сходно члану 404. став 2. ЗПП одлучио као у првом ставу изреке. О захтеву тужиље да јој се са наведених текућих рачуна отворених на име њеног покојног супруга ББ, бившег из ..., исплате постојећи новчани износ одлучено је правилном применом материјалноправних одредби – члана 262. став 1. ЗОО и члана 4. став 1. тачка 4. Закона о банкама у вези са чланом 277. ЗОО који се односи на досуђивање камате као споредног потраживања које прати правну судбину главног. Код таквог стања ствари није било основа за разматрање ревизије тужене као изузетно дозвољене у смислу члана 404. став 1. ЗПП јер побијана одлука не одступа од становишта суда заузетог у предметима произашлим из сличног чињеничног основа, нити је потребно разматрање правних питања од општег интереса или новог тумачња права у интересу равноправности грађана.