Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 695/24 од 04.11.2024. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца ОЈТ у Крагујевцу и браниоца окривљеног АА и првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднела бранилац окривљеног АА, адвокат Јелена Јоксимовић, из разлога предвиђених одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд укине побијане пресуде и предмет врати нижестепеном суду на поновно суђење или да исте преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је, да због повреда овог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Бранилац окривљеног, као разлог подношења захтева за заштиту законитости наводи одредбу општег карактера – из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која прописује оквирно разлоге за подношење захтева за заштиту законитости, не опредељујући о којој тачно повреди закона је реч. У образложењу захтева бранилац указује да током поступка ниједним изведеним доказом није утврђено да је окривљени учинио кривично дело за које је оглашен кривим и у вези са тим бранилац оспорава доказе изведене у редовном поступку и њихову оцену, посебно налаз и мишљење вештака Александра Чабрића, који је према ставу браниоца заснован на претпоставкама, док из допунског налаза и мишљења истог вештака, према ставу браниоца, произилази одсуство мотива за извршење предметног кривичног дела, имајући у виду рачуне који су стизали у спорном периоду, као и да приликом контроле није утврђена неовлашћена потрошња електричне енергије. С тим у вези, бранилац оспорава веродостојност записника о контроли мерног места, као и оцену изјашњења стручног саветника Ненада Андрића, од стране првостепеног суда, те указује на пропуст суда да утврди одлучне чињенице и у недостатку доказа примени члан 16. став 5. ЗКП.

По оцени Врховног суда, изнетим наводима захтева, бранилац оспорава оцену доказа и утврђено чињенично стање у правноснажној пресуди, уз изношење сопствене анализе и оцене доказа, као и сопствених чињеничних закључака у погледу доказаности чињеница које се тичу радње извршења и наступеле последице, супротних чињеничним утврђењима и закључцима суда у побијаној правноснажној пресуди.

Овакви наводи браниоца, по оцени Врховног суда, представљају повреду одредбе члана 440. ЗКП.

Поред овога, бранилац у поднетом захтеву указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, навођењем да у образложењу пресуде нису наведени разлози о одлучним чињеницама.

Наводима захтева да се другостепени суд није изјаснио на жалбене наводе браниоца окривљеног о повредама закона, бранилац указује на повреду одредбе члана 460. став 1. ЗКП, коју погрешно нумерише навођењем одредбе Законика о кривичном поступку који је престао да важи - из члана 392. тачка 1).

Како, према одредби члана 485. став 4. ЗКП, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у правноснажној пресуди (члан 440. ЗКП), битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреда одредбе члана 460. став 1. ЗКП нису дозвољени разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног, преко браниоца, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, оценио као недозвољен.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић