Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев2 1267/06
28.09.2006. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Јованке Кажић, Миломира Николића, Мирјане Грубић и Весне Поповић, чланова већа, у парници тужилаца АА и АА1, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ЈЖТП "ББ", ради исплате, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Окружног суда у Зрењанину Гж.бр.1. 237/06 од 30.05.2006. године, у седници одржаној дана 28.09.2006. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужилаца изјављена против пресуде Окружног суда у Зрењанину Гж.бр.1. 237/06 од 30.05.2006. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Зрењанину П.1.2901/05 од 2.03.2006. године, ставом првим изреке, одбијени су као неосновани тужбени захтеви тужилаца којим су тражили да суд обавеже туженог да им на име накнаде штете исплати у виду изгубљене зараде и накнаде за тужиоца АА износ од 485.380,65 динара главнице и законску затезну камату на износ од 72.749,87 динара почев од 1.11.2000. године па до исплате и износ од 26.127,58 динара и законску затезну камату на износ од 3.242,00 динара почев од 1.11.2000. године па до исплате, а тужиоцу АА1 износ од 256.039,77 динара, законску затезну камату на износ од 40.790,94 динара почев од 1.11.2000. године па до исплате, износ од 13.611,00 динара и законску затезну камату на износ од 1.896,32 динара почев од 1.11.2000. године па до исплате, а ставом другим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Одлучујући о жалби тужилаца, Окружни суд у Зрењанину је пресудом Гж.бр.1. 237/06 од 30.05.2006. године одбио жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду.

Против наведене пресуде Окружног суда у Зрењанину тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 399. ЗПП и нашао да ревизија тужилаца није основана.

У проведеном поступку нема битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. ст.2. тач.9. ЗПП на коју Врховни суд пази по службеној дужности. На остале битне повреде пази се у границама разлога ревизије, а како они у конкретном случају нису дати, иако је ревизија изјављена и из овог ревизијског разлога, Врховни суд се ограничио само на испитивање битне повреде на коју пази по службеној дужности.

У правноснажно окончаном поступку је утврђено да су тужиоци били у радном односу код туженог, распоређени на радном месту скретничара. Одлуком дисциплинског органа туженог од 29.06.1993. године тужиоцима је изречена мера престанак радног односа, јер су у ноћи између 16. и 17.01.1993. године из вагона цистерне на железничкој станици у __ извукли утврђену количину газолина, чиме су учинили тежу повреду радне обавезе предвиђену Колективним уговором туженог. Против тужилаца је у вези наведеног догађаја вођен кривични поступак, окончан правноснажном пресудом Окружног суда у Зрењанину Кж.441/94 од 27.06.1997. године којом су тужиоци ослобођени од оптужбе, јер дела за која су оптужени нису по закону кривична дела због незнатне друштвене опасности. Правноснажном пресудом Гж.1.127/99 од 30.09.1999. године поништене су одлуке туженог којима је тужиоцима изречена дисциплинска мера престанак радног односа због застарелости вођења дисциплинског поступка против тужилаца и туженом је наложено да тужиоце врати на рад.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили тужбени захтев тужилаца.

Тужиоцима је на основу одлуке дисциплинског органа туженог престао радни однос, због учињене теже повреде радне обавезе утврђене Колективним уговором туженог. Правноснажном кривичном пресудом, тужиоци су ослобођени од оптужбе због незнатности друштвене опасности. Налазећи да је наступила застарелост вођења дисциплинског поступка у смислу члана 77. ст.3. Закона о радним односима ("Сл.гласник РС" бр.45/91), Окружни суд у Зрењанину је поништио одлуке туженог о престанку радног односа као незаконите и тужени је обавезан да тужиоце врати у радни однос и распореди их на радна места која одговарају њиховој стручној спреми и радним способностима. Одлучујући о тужбеном захтеву за накнаду штете због изгубљене зараде, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су овај захтев тужилаца одбили.

Радник коме је незаконито престао радни однос има право на накнаду штете по општим начелима одговорности за штету у смислу Закона о радним односима и Закона о облигационим односима. Тужиоци су у намери прибављања противправне имовинске користи одузели и присвојили газолин у власништву туженог, што је утврђено пресудом Општинског суда у Зрењанину К.бр.210/94 од 14.09.1994. године, али су пресудом Окружног суда у Зрењанину Кж.бр.441/94 од 27.06.1997. године ослобођени од оптужбе, са образложењем да кривична дела ситне крађе која су окривљенима стављена на терет, с обзиром на утврђени мали значај дела и одсутност штетних последица, искључују постојање кривичних дела, због незнатне друштвене опасности. Како су тужиоци туженом причинили штету, то је неосновано да из своје противправне радње захтевају накнаду материјалне штете. Застарелост дисциплинског поступка утиче на могућност изрицања дисциплинске мере, али не може бити разлог да запослени оствари накнаду штете због изостале зараде због вођења дисциплинског поступка, јер су тужиоци управо својим радњама допринели настанку штете. Досуђивање накнаде штете на име изгубљене зараде у конкретном случају било би противно члану 12. Закона о облигационим односима којим је приписано да су у заснивању облигационих односа и остваривању права и обавезе из тих односа стране су дужне да се придржавају начела савесности и поштења.

Како се ни осталим наводима ревизије не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде, Врховни суд је на основу члана 405. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа-судија,

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

ЗС