.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 828/2025
25.06.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Татјане Вуковић и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела крађа из члана 203. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног АА (који окривљени именује као „вандредни правни лек – жалба), поднетом против правноснажне пресуде Вишег суда у Зрењанину Кж1.84/24 од 03.06.2024. године, у седници већа одржаној дана 25.06.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости окривљеног АА (који окривљени именује као „вандредни правни лек – жалба), поднет против правноснажне пресуде Вишег суда у Зрењанину Кж1.84/24 од 03.06.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Зрењанину К 714/23 од 15.01.2024. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од једне године и седам месеци у коју казну му је урачунато време које је провео у притвору. Окривљени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка.
Пресудом Вишег суда у Зрењанину Кж1.84/24 од 03.06.2024. године одбијене су као неосноване жалбе ОЈТ у Зрењанину, жалба браниоца окривљеног и жалба окривљеног а пресуда Основног суда у Зрењанину К 714/23 од 15.01.2024. године, потврђена.
Против правноснажне пресуде Вишег суда у Зрењанину Кж1.84/24 од 03.06.2024. године захтев за заштиту законитости (који окривљени именује као „вандредни правни лек – жалба) поднео је окривљени АА, због „битне повреде закона и Устава Републике Србије“, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијану пресуду или је укине и предмет врати на поновно одлучивање.
Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, нашао да је захтев за заштиту законитости недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Дакле, из цитираних законских одредби јасно произилази да је окривљени овлашћен да поднесе овај ванредни правни лек, али да то може учинити искључиво преко браниоца.
Имајући у виду наведено, те чињеницу да је у конкретном случају окривљени АА захтев за заштиту законитости (који окривљени именује као „вандредни правни лек – жалба) поднео лично (својеручно написао и потписао), а не преко браниоца, како је то изричито прописано одредбом члана 483. став 3. ЗКП, то је Врховни суд нашао да је његов захтев, у смислу наведене законске одредбе, недозвољен.
Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. став 3. ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Весна Зарић,с.р. Милена Рашић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић
