Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 3210/22 од 09.05.2023. године, преиначена је пресуда Основног суда у Лесковцу П1 384/20 од 08.03.2022. године у ставу другом изреке (погрешно означен као став први), тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужена да јој на име накнаде штете због незаконитог престанка радног односа по основу неисплаћених зарада за перод од 13.01.2016. године па до 30.11.2021. године, исплати укупан износ од 5.138.251,38 динара, са законском затезном каматом на појединачно опредељене износе од доспелости до исплате. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Лесковцу П1 384/20 од 08.03.2022. године у ставу трећем изреке, тако што је одбијен тужбени захтев тужиље којим је тражено да се обавеже тужена да у корист тужиље на износе зараде из става другог изреке (погрешно означеног као став први) надлежним фондовима уплати припадајуће порезе и доприносе. Ставом трећим изреке, преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставу петом изреке пресуде Основног суда у Лесковцу П1 384/20 од 08.03.2022. године, тако што је одбијен захтев тужиље за накнаду трошкова постпка у износу од 316.041,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до коначне исплате. Ставом четвртим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка. Ставом шестим изреке, укинута је пресуда Основног суда у Лесковцу П1 384/20 од 08.03.2022. године у ставу првом изреке и тужба у том делу одбачена као неблаговремена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреда одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права, и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23- други закон) – у даљем тексту: ЗПП и утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2) ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је решењем Привременог органа тужене број 1 од 16.09.2013. године, почев од дана доношења тог решења, постављена за ... Привременог органа тужене, с почетком примене након ступања на функцију чланова Привременог органа. Дана 17.09.2013. године донето је решење број ... о сталном раду тужиље у Привременом органу. Решењем Привременог органа општине Лепосавић број ... од 09.10.2015. године, тужиља је разрешена са функције ... коју је до тада обављала, с тим да исто ступа на снагу даном доношења, са почетком примене након ступања на функцију чланова Привременог органа. Решењем број ... од 05.01.2016. године, тужиљи је престао радни однос. Против наведеног решења тужиља је, дана 20.01.2016. године, изјавила приговор, који је код тужене заведен под бројем ... , о ком приговору надлежни орган није одлучио. Против решења о разрешењу тужиља је дана 08.12.2015. године поднела тужбу Управном суду који се, решењем У 16899/15 од 28.01.2016. године, огласио стварно ненадлежним и предмет уступио Основном суду у Косовској Митровици, као стварно и месно надлежном суду за поступање у тој правној ствари. Такође, тужбом поднетом дана 22.02.2016. године, тражила је поништај и решења о престанку радног односа од 05.01.2016. године и враћање на рад. Наведене парнице су спојене ради вођења јединственог поступка.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је, оценио да тужена, у погледу статуса и распоређивања тужиље, није поступила у складу са одредбама члана 1. став 2, чл. 6. и 64, те члана 65. ст. 1. и 2. Закона о радним односима у државним органима. У оспореним решењима није утврђен ниједан законски основ за разрешење и престанак радног односа тужиље, нити је пре доношења ових решења, утврђено да се тужиљи не може обезбедити радно место у истом или другом органу, те да због тога остаје нераспоређена, због чега је првостепени суд усвојио тужбени захтев, одлучивши као у изреци пресуде од 08.03.2022. године.

Другостепени суд налази да је одлука првостепеног суда донета погрешном применом материјалног права на утврђено чињенично стање. Наиме, тужиља је против решења о престанку радног односа од 05.01.2016. године, начелнику Општинске управе, дана 20.01.2016. године, изјавила приговор о ком није одлучено у року од 15 дана од дана његовог подношења, односно до 04.02.2016. године. По протеку наведеног рока тужиља је, сагласно одредби члана 71. став 6. Закона о радним односима у државним органима, имала могућост да се у року од 15 дана, а најкасније до 19.02.2016. године (петак – радни дан) обрати надлежном суду. Како је тужиља тужбу за поништај решења о престанку радног односа поднела 22.02.2016. године (понедељак), односно како је пропустила рок од 15 дана из наведене одредбе закона, то је, по оцени другостепеног суда, тужба за поништај наведеног решења неблаговремена. Поред тога, по оцени другостепеног суда, и тужба поднета ради поништаја решења од 09.10.2015. године, којим је тужиља остала нераспоређена, је неблаговремена, јер је Управном суду, који се решењем У 16899/15 огласио стварно ненадлежним за поступање, поднета 05.12.2015. године, такође по протеку рока из члана 71. став 6. наведеног закона.

Са наведених разлога другостпени суд је првостепену пресуду у делу одлуке о тужбеном захтеву за поништај наведених решења и враћање на рад укинуо и у том делу тужбу одбацио. Како наведена решења нису поништена као незаконита јер је тужба одбачена као неблаговремена, тужиљи, по оцени другостепеног суда, последично не припада ни право на накнаду штете због незаконитог престанка радног односа и уплату доприноса, као ни право на накнаду трошкова парничног поступка, због чега је, у том делу, првостепена пресуда преиначена и одбијен тужбени захтев.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је правилно применио материјално право.

Одредбом члана 71. Закона о радним односима у државним органима („Службени гласник РС“, број 48/91 ... 23/13), прописано је да се ради остваривања својих права, запослени у државном органу, односно постављена лица, писмено обраћају функционеру који руководи органом (став 1); да против сваког решења или другог акта којим је одлучено о његовим правима и обавезама запослени, односно постављено лице, има право да поднесе приговор (став 2); да се приговор подноси функционеру који руководи државним органом у року од 8 дана од дана уручења решења или другог акта, а функционер је дужан да о њему одлучи у року од 15 дана, од дана подношења приговора (став 3); да ако функционер у утврђеном року не одлучи о поднетом приговору или ако запослени, односно постављено лице, није задовољан одлуком функционера поводом поднетог приговора, запослени, односно постављено лице може се обратити надлежном суду у року од 15 дана (став 6).

Полазећи од утврђеног чињеничног стања и цитиране одредбе закона, по налажењу Врховног суда, правилно је побијаном одлуком оцењено да је тужба тужиље у делу тужбеног захтева за поништај решења о разрешењу са функције ... и решења о престанку радног односа неблаговремена, јер је поднета по истеку рока из члана 71. став 6. Закона о радним односима у државним органима, због чега је правилно другостепени суд, првостепену пресуду у том делу захтева, укинуо и тужбу тужиље одбацио. Самим тим, правилно је одбачена тужба и у делу захтева за враћање тужиље на рад.

Поред тога, како је тужиља пропуштањем наведеног рока изгубила право на судску заштиту, по оцени Врховног суда, правилан је закључак другостепеног суда, да је, неоснован и тужбени захтев за накнаду штете због изгубљене зараде и уплату припадајућих пореза и доприноса, у смислу члана 191. ст.1, 2. и 4. Закона о раду.

Следом изнетог, наводи ревизије да је материјално право погрешно примењено нису основани.

Из изложених разлога, Врховни суд је применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као ставу један изреке.

Како је ревизија тужиље одбијена, одбијен је и њен захтев за накнаду трошкова ревизијског поступка, па је на основу члана 153. и 154. став 2. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јелена Ивановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић