Одредбом члана 15. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року (''Службени гласник РС'' бр. 40/15), прописано је да ако председник суда није одлучио о приговору, жалба се подноси у року од 8 дана од дана када је истекао рок од два месеца од дана пријема приговора. На основу одредбе члана 18. став 2. истог Закона, председник непосредно вишег суда, решењем одбија жалбу и потврђује првостепено решење, усваја жалбу и преиначује првостепено решење, усваја жалбу и одлучује о приговору или усваја жалбу и доставља је надлежном јавном тужилаштву (члан 19.).

Пошто је предлагач приговор ради убрзања поступка у предмету Апелационог суда у Београду Гжрр 10/2022 поднео том суду 16.01.2023. године, а председник Апелационог суда у Београду о том приговору није одлучио у року прописаном одредбом члана 14. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року (два месеца од дана пријема приговора), следи да је жалба предлагача основана.

Међутим, приговор предлагача ради убрзања поступка у предмету Апелационог суда у Београду Гжрр 10/2022 је неоснован, пошто предлагачу није повређено право на суђење у разумном року у том предмету.

Увидом у податке Централизованог система за управљање предмета на стандардизован начин Апелационог суда у Београду – САПС утврђено је да је наведени предмет Гжрр 10/2022 примљен у Апелациони суд у Београду дана 25.01.2022. године и да је истог дана послат у веће, односно дат у рад судији известиоцу. Предмет је решен на седници већа одржаној дана 06.04.2023. године. Одлука је урађена и отправљена из суда заједно са списима предмета, првостепеном суду дана 19.05.2023. године.

Анализирајући дужину трајања поступка, Врховни суд је закључио да приговор предлагача да му је у предмету Гжрр 10/2022 пред Апелационим судом у Београду повређено право на суђење у разумном року, није основан. Ово са разлога што је наведени предмет у Апелациони суд у Београду примљен дана 25.01.2022. године, а Апелациони суд у Београду је поштујући редослед решавања предмета, о истом одлучио 06.04.2023. године, а одлука је заједно са списима предмета отправљена из суда 19.05.2023. године. Полазећи од изложеног оцењено је да је поступак пред Апелационим судом трајао у границама разумног рока.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа и врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странака током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлука.

С обзиром да је предлагач тражио да се утврди да му је повређено право на суђење у разумном року у поступку пред Апелационим судом у Београду у наведеном предмету Гжрр 10/2022, Врховни суд налази да је адекватном анализом дужине трајања другостепеног поступка и предузетих радњи од стране Апелационог суда, уважавајући све околности предмета суђења, сложеност чињеничних и правних питања у конкретном предмету, уз поштовање редоследа решавања предмета, предмет у Апелационом суду окончан у границама разумног рока и отправљен из суда.

Са изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 17. став 1. и 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року одбио као неосновану жалбу предлагача, одлучујући као у изреци решења.

Судија

Марина Милановић, с.р.

Поука о правном леку.

Против овог решења није дозвољена жалба

у смислу члана 21. Закона о заштити права

на суђење у разумном року.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић