Rev 11148/2022 3.1.4.16.4

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 11148/2022
22.09.2022. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужилаца АА и малолетних ББ, ВВ и ГГ кoje заступа мајка АА, а њу Анкица Мишков адвокат из .., против туженог ДД из ..., кога заступа Бранко Живановић адвокат из ..., ради измене одлуке о издржавању, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 395/20 од 05.11.2020. године, на седници одржаној 22.09.2022. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 395/20 од 05.11.2020. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сомбору П2 489/19 од 03.06.2020. године делимично је усвојен тужбени захтев (став први изреке) и измењена пресуда Основног суда Шапцу П2 367/15 од 11.12.2015. године у делу који се односи на одржавање личних односа малолетних ћерки са туженим, тако што ће оне проводити са туженим сваки трећи викенд од петка у 18 до недеље до 17 часова, уз наставак виђања за дане празника, крсне славе, рођендана и распуста по већ утврђеном моделу (став други изреке) и у делу који се односи на издржавање, која је у том делу преиначена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 235/2016 од 14.04.2016. године, тако што је тужени обавезан да на име свог доприноса за издржавање малолетних кћерки месечно плаћа 17% за малолетну ББ, односно по 15% за ВВ и ГГ, све укупно 47% од своје месечне зараде почев од 09.09.2019. године па убудуће док за то постоје законски услови, најкасније до 10. у месецу за текући месец, са законском затезном каматом на доспеле износе, с тим што је заостале износе дужан исплатити одједном (став трећи изреке). Тужбени захтев је одбијен у преосталом делу, преко досуђених до тражених месечних износа од 18% за мал. ББ, односно по 16% за ГГ и ВВ, као и у делу којим је захтевано да се виђање туженог са малолетним тужиљама одвија треће недеље у месецу, у кући у којој оне живе у месту ..., а затим другог викенда у наредном месецу у домаћинству оца од суботе од 09 до недеље до 19,00 часова (став четврти изреке). Петим ставом изреке одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 395/20 од 05.11.2020. године, ставом првим изреке, жалбе парничних странака делимично су усвојене, а делимично одбијене и првостепена пресуда потврђена у ставовима трећем и четвртом изреке (којима је захтев за издржавање делимично усвојен и делимично одбијен). Ставом другим изреке другостепене пресуде укинута је првостепена пресуда у ставу другом изреке, којим је измењена одлука о одржавању личних односа мал. ћерки са туженим и у ставу петом изреке којим је одлучено о трошковима поступка.

Против правноснажне пресуде о издржавању донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка учињених у другостепеном поступку и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану одлуку у смислу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20), Врховни касациони суд је оценио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Ревизијом тужилаца указује се на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. Закона о парничном поступку без одређеног упућивања на саму битну повреду поступка која би била наводно учињена.

Према утврђеном чињеничном стању, брак тужиље АА и туженог ДД, закључен 09.04.2010. године, разведен је пресудом Основног суда Шапцу П2 367/15 од 11.12.2015. године којом су њихове малолетне кћерке – тужиље ББ (рођена ...), ВВ (рођена ...) и ГГ (рођена ...) ... поверене мајци на самостално вршење родитељског права. На име свог доприноса за издржавање малолетних ћерки тужени је обавезан да од своје месечне зараде, умањене за порезе и доприносе за пензијско и здравствено осигурање, плаћа месечно 15% за ББ, и по 12% за ВВ и ГГ, почев од 31.07.2015. године (пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 235/2016 од 14.04.2016. године). У време доношења претходне пресуде тужени је имао обавезу враћања кредита за аутомобил од 97 евра месечно и за адаптацију куће од 250 евра месечно.

Тужиља АА са малолетним ћеркама живи у месту ..., у кући површине око 100 m2 коју је са сестром, као и новчана средства од 2.000 евра, седам акција ... ... и 31 акцију ... и пољопривредно газдинство, наследила са по ½. Запослена је у ... „...“ у ... као ... . Од примања на послу и од наслеђеног пољопривредног земљишта површине 2hа тужиља остварује месечне приходе од 69.166,00 динара (зарада око 55.000,00 динара, накнада путних трошкова 10.000,00 динара, месечни приходи од земљишта око 4.200,00 динара). Обрадом земљишта обезбеђује исхрану, као и од стоке и живине, тј. месо и поврће за породичну употребу. Власник је аутомобила произведеног 2007. године који користи за превоз до посла. Месечни расходи за исхрану по члану домаћинства су око 10.000,00 динара, има издатке за превоз од још 6.000,00 динара месечно (преко 10.000,00 динара које прима у ту сврху на послу), за накнаду за електричну енергију, воду, телефон и интернет од око 13.000,00 динара, за грејање нешто више од 12.000,00 динара, за одржавање личне и хигијене у кући око 4.500,00 динара, а за гардеробу и обућу за сваку од тужиља по око 3.300,00 динара. Мал. ББ и ВВ похађају основну школу у којој је ... (мал. ББ ..., а мал. ВВ ... разред, обе са одличним успехом) и с тим у вези постоје издаци за уџбенике и школски прибор, екскурзију, рекреативну наставу, док трошкови вртића за малолетну ГГ износе 3.000,00 динара месечно. Ради подмиривања потреба малолетних тужиља месечно је потребно издвојити по око 28.000,00 динара.

Тужени живи у ..., сам у сопственој кући површине 127 m2, запослен је као ... у П.Д. ... са месечном платом од 108.000,00 динара, с тим што добија и 13. плату у години. Власник је и 3/5 породичног сеоског домаћинства у селу ..., Општина ... у површини од 3hа 35а, од које је машински обрадиво 1,2hа, с тим што то земљиште даје у закуп комшији који му као накнаду за коришћење исече дрва за грејање. За подмиривање комуналних услуга има месечне издатке од 8.000,00 динара. Отплатио је кредит за који је, у време доношења претходне одлуке о издржавању, плаћао месечну рату од 347 евра. Месечна накнада за издржавање храњеника износи 27.000,00 динара.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да су се стекли услови за измену одлуке о висини обавезе туженог да доприноси издржавању малолетних тужиља, плаћањем месечног износа од 17% за издржавање мал. ББ, односно по 15% за издржавање мал. ВВ и ГГ.

Другостепени суд је нашао да је у овом делу правилна одлука првостепеног суда, те је ју је потврдио.

Правилна је одлука другостепеног суда. По оцени Врховног касационог суда, а супротно наводима ревизије туженог, побијаном одлуком правилно су оцењене све битне околности од којих зависи висина доприноса туженог за издржавање малолетних кћерки, полазећи од критеријума за одређивање висини издржавања из члана 160. Породичног закона, као и одредаба чланова 162. став 3. и 164. истог закона у вези са члановима 6. и 266. тог закона. Правилно су цењене потребе мал. кћерки у складу са њиховим календарским узрастом и стварним потребама, материјалне могућности њихових родитеља, њихови приходи и имовина којом располажу, стамбене и друге материјалне прилике, околности да су се потребе мал. тужиља повећале у односу период од пре више од четири године када је донета ранија одлука о издржавању, а могућности туженог да доприноси издржавању тужиља побољшале, с обзиром да је отплатио кредит. Тужени је у пуној снази, здрав и радно способан и у повољној материјалној ситуацији, и досуђеним износима обезбедиће услове за правилан и потпуни развој малолетних тужиља без опасности да буде угрожена његова егзистенција. Преостала средства за издржавање деце обезбедиће њихова мајка, која се свакодневно стара о њима, као и неопходним новчаним доприносом. Због наведеног, неосновани су наводи ревизије туженог којима се указује да досуђени новчани износи не одговарају околностима које се пре свега тичу његових могућности.

На основу изложеног Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци пресуде, применом члана 414. став 1. ЗПП.

Одлука о трошковима поступка из става другог изреке ове пресуде донета је с обзиром на то да тужени није успео у поступку по ревизији, на основу члана 165. став 1. у вези са чланом 153. став 1. ЗПП.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић