Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславa Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., чији је пуномоћник Зоран Дујаковић адвокат из ..., ББ из ..., чији је пуномоћник Бојан Тадић адвокат из ... и ВВ из ..., чији је пуномоћник Бранко Ивковић адвокат из ..., против туженог ГГ из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против решења Вишег суда у Ужицу Гж 391/20 од 16.12.2020. године, у седници већа одржаној дана 01.04.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против решења Вишег суда у Ужицу Гж 391/20 од 16.12.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Ваљеву П бр. 1655/15 од 23.10.2019. године, одбачен је као неблаговремен предлог туженог за понављање поступка Основног суда у Ваљеву П бр. 1655/15.

Решењем Вишег суда у Ужицу Гж 391/20 од 16.12.2020. године, жалба туженог је одбијена као неоснована и потврђено решење Основног суда у Ваљеву П 1655/15 од 23.10.2019. године.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужени је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, применом одредбе члана 420. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20) у вези члана 408. истог закона, па је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Одредбом члана 15. став 2. Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Сл. гласник РС“ бр. 94/2017), прописано је да орган јавне власти електронски документ из става 1. овог члана доставља странци на адресу електронске поште која је од стране странке одређена за пријем електронских докумената или другим електронским путем, у складу са прописом.

Одредбом члана 129. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр. 72/2011, 49/2013 – одлука УС, 74/2013 – одлука УС, 55/2014 и 87/2018), прописано је да се достављање може вршити и електронским путем, у складу са посебним прописима. Ставом 2. истог члана Закона, прописано је да се достављање електронским путем сматра извршеним под условом да је таквим начином достављања могуће обезбедити повратни податак да је лице примило писмено. Ставом 3. истог члана Закона, прописано је да потврда о пријему писмена достављеног електронским путем представља одштампани електронски запис о дану и часу када је уређај за електронски пренос података забележио да је писмено послато примаоцу, назив пошиљаоца и примаоца и назив писмена.

Према стању у списима, пресудом Вишег суда у Шапцу Гж бр. 266/2019 од 17.05.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Ваљеву П 1655/15 од 04.07.2018. године. Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђено је решење Основног суда у Ваљеву П 1655/15 од 30.07.2018. године. Наведена пресуда је, на захтев туженог, достављена електронским путем са званичне адресе за пријем електронских пошиљки Основног суда у Ваљеву на електронску адресу туженог advokatsgr@outlook.com, који пријем електронске поште је тужени потврдио дана 17.06.2019. године. Тужени је предлог за понављање поступка поднео суду дана 21.10.2019. године.

Имајући у виду наведено, по оцени Врховног касационог суда правилан је закључак нижестепених судова да је предлог за понављање поступка поднет након истека рока прописаног чланом 428. ЗПП. Неосновани су наводи ревидента да је предлог за понављање поступка поднет благовремено, јер пресуду Вишег суда у Шапцу Гж 266/19 од 17.05.2019. године није примио електронским путем дана 17.06.2019. године, јер из списа предмета произлази да је наведена пресуда достављена туженом на законом прописан начин. Другим речима, увидом у списе предмета утврђено је да у погледу доставе правноснажне пресуде постоји одштампани електронски запис о дану и часу када је уређај за електронски пренос података забележио да је писмено послато туженом, назив пошиљаоца и примаоца и назив писмена, а писмено је послато на електронску адресу коју је тужени користио за све време трајања парничног поступка. Стога су нижестепени судови уз правилну примену одредби члана 430. став 1. Закона о парничном поступку и 428. истог Закона одлучили о предлогу туженог за понављање поступка.

На основу изнетог, применом члана 414. став 1. у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић