Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., против туженог ББ из ..., ради исељења и предаје, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Апелационог суда у Новом Саду Гж 1600/22 од 12.07.2022. године, у седници одржаној 17.01.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против решења Апелационог суда у Новом Саду Гж 1600/22 од 12.07.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици П 4223/21 од 21.03.2022. године, усвојен је тужбени захтев и обавезан тужени да непокретност уписану у лист непокретности број ... к.о. ..., стан – двособан од 50м2, број посебног дела 12, улаз ..., у ... стамбене зграде број ..., саграђен на парцели бр. ..., испразни од свих лица и ствари и преда у посед тужиоцу у року од 3 дана од правноснажности пресуде. Обавезан је тужилац да адвокату Миодрагу Батинићу, на име трошкова парничног поступка исплати износ од 84.000,00 динара. Обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 93.572,00 динара. Одбијен је предлог за одређивање привремене мере којом ће се наложити туженом да одмах, а најкасније у року од 24 сата од пријема решења дозволи тужиоцу несметан улазак у посед имовине описане у тужби, или печаћењем предметне непокретности и забраном туженом коришћење, боравак – становање у наведеној непокретности до правноснажног окончања парничног поступка.

Решењем Апелационог суда у Новом Саду Гж 1600/22 од 12.07.2022. године, одбачена је жалба адвоката Миодрага Батинића и одбијена је жалба тужиоца и потврђено решење о трошковима адвоката Миодрага Матинића и решење о привременој мери, садржана у првостепеној пресуди.

Против правноснажних решења донетих у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизије применом чл. 410. став 2. тачка 2., у вези члана 420. став 6. и члана 85 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 10/23) - ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 85. став 6. ЗПП, предвиђено је да странку мора заступати адвокат у поступку по ванредним правним лековима, изузев ако је сама адвокат, што значи да је у наведеним поступцима странкама одузета постулациона способност и да те поступке могу водити само преко пуномоћника из реда адвоката, док према члану 410. став 2. тачка 1. и 2. ЗПП, ревизија је недозвољена ако ју је изјавило лице које није овлашћено за подношење ревизије, односно ако није изјављена преко пуномоћника адвоката, изузев када је странка адвокат. Одредбом члана 91. став 1. ЗПП, прописано је да је пуномоћник дужан да приликом предузимања прве радње у поступку поднесе пуномоћје.

У конкретном случај, тужилац АА из ..., који није адвокат, лично је изјавио ревизију као ванредни правни лек, па применом члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП, ревизија тужиоца није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председниквећа-судија
Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић