Врховни касациони суд, у већу састављеном од судијa: Бранке Дражић, председника већа, Данијеле Николић, Катарине Манојловић Андрић, Марине Милановић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Вулетић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Привредног суда у Суботици, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Суботици, ради накнаде материјалне штете, одлучујући о ревизији тужиље која је изјављена против пресуде Вишег суда у Суботици Гжрр 670/20 од 14.05.2021. године, у седници већа одржаној дана 06.10.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гжрр 670/20 од 14.05.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Суботици Гжрр 670/20 од 14.05.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици Прр1 350/19 од 25.05.2020. године, ставом првим изреке је констатовано да се тужбени захтев делимично усваја. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име накнаде имовинске штете по основу повреде права на суђење у разумном року исплати износ од 27.553,75 динара на име главног дуга и износ од 70.932,90 динара на име камате обрачунате на главни дуг до дана 11.05.2009. године, све у року од 8 дана од дана по правоснажности пресуде. Ставом трећим изреке, у преосталом делу тужбени захтев за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 70.932,90 динара, за период од 11.05.2009. године до исплате, захтев за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 27.553,75 динара за период од 11.05.2009. године до исплате као и захтев за исплату законске затезне камате на износ од 3.977,85 динара ( део потраживања које је исплаћено) за период од 11.05.2009. године до дана правоснажности решења о главној деоби од 30.08.2019. године се одбија. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да тужиљи на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 23.400,00 динара у року од 8 дана од правноснажности пресуде, а у случају доцње са законском затезном каматом од извршности пресуде до дана исплате, под претњом принудног извршења. Ставом петим изреке захтев тужене за накнаду трошкова је одбијен.

Пресудом Вишег суда у Суботици Гжрр 670/20 од 14.05.2021. године, ставом првим изреке, одбијене су жалбе тужиље и тужене и пресуда Основног суда у Суботици Прр1 350/19 од 25.05.2020. године је потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова састава жалбе у износу од 14.400,00 динара, а ставом трећим изреке одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова састава жалбе у износу од 12.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузтно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП, с обзиром на то да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и потребе новог тумачења права. Овог с тога што је побијаном правноснажном пресудом одлучено о накнади имовинске штете којом је утврђено да је тужбени захтев основан у погледу главног потраживања, а делимично основан у погледу потраживања законске затезне камате на износ главног потраживања, те су о овом праву тужиље нижестепени судови одлучили применом одговарајућих одредаби материјалног права, јер правилна примена права у споровима са захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања, а одлука је у складу са правним ставом израженим у решењу Врховног касационог суда Рев 3570/2020 од 18.10.2020. године, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој парници је поднета дана 13.03.2019. године, а вредност предмета спора је 102.465,00 динара.

Одредбом члана 28. ставом 1. ЗПП прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само меродавна вредност главног захтева. Ставом 2. истог члана прописано је да камате, уговорна казна и остала споредна потраживања, као и трошкови поступка се не узимају у обзир ако не чине главни захтев. Под главним захтевом у смислу цитираног члана, подразумева се захтев странке због ког се поступак води, док се споредним тражењем сматрају захтеви странке који се истичу поводом или у вези са главним захтевом, односно потраживања акцесорне природе у односу на главни захтев. Споредна тражења се узимају у обзир само када се траже као главно портаживање и тада се према том потраживању одређује вредност предмета спора.

У конкретном случају ревизија је изјављена против другостепене одлуке у делу којим је одлучено о камати на главни дуг. Одлука о затезној камати је одлука о спореном потраживању и сходно члану 28. став 2. ЗПП не узима се у обзир приликом одређивања вредности предмета спора меродавне за дозвољеност ревизије, па у овом случају ревизија није дозвољена, с обзиром да је изјављена против одлуке о камати када ревизија није дозвољена према врсти одлуке која се њом побија, сходно члану 403.ЗПП у вези са чланим 28.став 1. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа-судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић