Rev 9447/2022 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 9447/2022
03.04.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ... и ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник Мирко Ђорђевић, адвокат из .., против тужене Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, ЈП Београд, коју заступа Градско правобранилаштво Града Београда, ради утврђења и стицања без основа, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4656/21 од 13.10.2021. године, у седници одржаној 03.04.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужене, изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4656/21 од 13.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П 84/17 од 05.07.2018. године, ставом првим изреке, дозвољено је преиначење тужбе из поднеска тужилаца од 22.11.2017. године. Ставом другим изреке, утврђено је да је ништав уговор број 35031/440218-II-3 од 21.07.2006. године, закључен између тужене Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, ЈП Београд и тужилаца АА, ББ, ВВ и ГГ, сви из ... . Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцима на име стеченог без основа исплати износ од 4.901.345,24 динара, са законском затезном каматом почев од 23.04.2007. године до исплате, и то тако што ће по 1/2 досуђеног износа уплатити тужиоцима ББ и ВВ. Ставом четвртим изреке, решено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 4656/21 од 13.10.2021. године, одбијена је, као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у делу става трећег изреке којим је обавезана тужена да тужиоцима ББ, ВВ и ГГ, на име стеченог без основа, исплати износ од 4.901.345,24 динара са законском затезном каматом почев од 21.04.2011. године до исплате и то тако што ће по половину досуђеног износа уплатити тужиоцима ББ и ВВ, а преиначена у преосталом делу става трећег изреке, тако што је одбијен, као неоснован захтев тужилаца за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 4.901.345,24 динара за период од 23.04.2007. године до 21.04.2011. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), и утврдио да је иста недозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовиснкоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења и стицања без основа поднета је од стране више тужилаца 21.04.2011. године, а преиначена поднеском од 22.11.2017. године. Тужиоци се налазе у положају формалних супарничара, сагласно члану 205. став 1. тачка 2. ЗПП, са којих разлога се вредност предмета спора одређује према вредности главног захтева сваког тужиоца засебно, а највиша појединачно тражена вредност главног захтева, у овом случају је 2.450.672,62 динара, односно 20.635,07 евра на дан преиначења тужбе. Наиме, правноснажном пресудом донетом у другом степену, одбијена је, као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у делу става трећег изреке којим је обавезана тужена да тужиоцима ББ, ВВ и ГГ на име стеченог без основа исплати износ од 4.901.345,24 динара, са каматом од 21.04.2011. године до исплате и то тако што ће по половину досуђеног износа уплатити тужиоцима ББ и ВВ, из чега следи да је тужена обавезана да тужиоцима ББ и ВВ исплати износ од по 2.450.672,62 динара. Како наведени износ не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, то следи да је ревизија тужене недозвољена.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић