Захтев за заштиту законитости бранилаца окр. Д.В. је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.

По ставу Врховног касационог суда, одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе, окривљени, на основу члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП може, преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог Законика прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Браниоци окривљеног као разлог подношења захтева наводе повреде закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1. у вези става 4. ЗКП, али у захтеву не опредељују конкретно ни једну повреду закона која, сходно наведеној одредби члана 485. став 4. ЗКП, може бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

У образложењу захтева браниоци окривљеног наводе да ни првостепени ни другостепени суд нису ценили најбитнију околност за постојање овог кривичног дела и то да је реч о незнатној количини дроге, да та количина дроге указује да је дрога намењена за личну употребу а никако за продају, што потврђују сви изведени докази током поступка, нарочито саслушани сведоци, затим да је осуђени открио лице од кога је предметну дрогу набавио, коју чињеницу судови нису ценили, као ни чињеницу да окривљени до критичног догађаја никад није био осуђиван нити се бавио криминалним радњама, да је суд морао да уважи чињенично стање из материјалних доказа и да узме у обзир исказ сведока – полицијских службеника П.М. и Н.Р., да је наводно признање окривљеног морало да се провери за догађај 17.02.2010. године, јер изведени докази указују супротно, да се исказ сведока З.Ђ. није могао прихватити, затим да је другостепени суд повредио закон одбијајући жалбе окривљених и његових бранилаца, да нађени пакетићи указују да је окривљени ... поделио да се не би предозирао, да ни једним доказом није потврђено да је нађена дрога држана ради продаје ...

Изнетим наводима захтева којима браниоци полемишу са оценом изведених доказа од стране нижестепених судова и износе сопствену оцену изведених доказа, исказа саслушаних сведока, браниоци у суштини оспоравају чињенично стање утврђено првостепеном и потврђено другостепеном пресудом. Како погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не може бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости, то је Врховни касациони суд захтев бранилаца окр. Д.В. оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога, на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучено је као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Драгана Вуксановић, с.р.                                                                                            Зоран Таталовић, с.р.