Виши суд у Новом Пазару, пресудом Кж.бр. 31/14 од 21.03.2014. године, усвајањем жалбе браниоца окр. М.Р., преиначио је наведену првостепену пресуду и окр. М.Р., на основу члана 423. став 1. тачка 2. ЗКП ослободио од оптужбе за кривично дело фалсификовање исправе из члана 355. став 1. КЗ.

Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, и то против пресуде Основног суда у Новом Пазару, Судска јединица Тутин, Посл.бр. II 27 К. 697/12 од 11.12.2013. године због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. у вези члана члан 438. став 1. тачка 11. и став 2. тачка 2. ЗКП, у вези са чланом 423. став 1. тачка 2. и чланом 424. ЗКП и против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Кж. бр. 31/14 од 21.03.2014. године, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. у вези члана 438. став 1. тачка 11. и став 2. тачка 2. ЗКП, у вези са чланом 459. став 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев за заштиту законитости и утврди да је означеним правноснажним пресудама повређен закон.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окр. М.Р., адв. Д.М. из Р., сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног (члан 488. став 2. ЗКП), сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости и након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости указује да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11. ЗКП, јер је изрека пресуде неразумљива, као и да је изрека првостепене пресуде противуречна самој себи и разлозима пресуде, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП.

У изреци првостепене пресуде, након што је наведено да се окр. М.Р., на основу члана 423. став 1. тачка 2. ЗКП, ослобађа од оптужбе, дат је опис радњи извршења кривичних дела за која је окривљени оптужен, и то под тачком I кривичног дела превара из члана 208. став 4. у вези са ставом 1. КЗ и под тачком II, кривичног дела фалсификовање исправе из члана 355. став 1. КЗ, из чега би се дало закључити да је ослобађајућа пресуда донета у односу на оба наведена кривична дела. Међутим, након описа радњи кривичног дела из члана 355. став 1. КЗ, наведено је да суд окривљеном за извршено кривично дело, применом наведеног законског прописа, те чл. 4, 42, 54, 64, 65. и 66. КЗ и члана 424. ЗКП изриче условну осуду, што упућује да је у односу на кривично дело из члана 355. став 1. КЗ описано под тачком II изреке, донета осуђујућа пресуда, без да је окривљени оглашен кривим за то кривично дело.

На тај начин, из изреке првостепене пресуде није јасно да ли је окривљени ослобођен од оптужбе и за кривично дело под тачком II или је осуђен за то дело, па је изрека неразумљива и, у делу где је означен основ за доношење ослобађајуће пресуде у односу на оба описана кривична дела, противречна делу изреке о изреченој кривичној санкцији за дело под тачком II, позивањем на одредбу члана 424. ЗКП која се односи на осуђујућу пресуду, као и разлозима на страни 5 став трећи првостепене пресуде, где суд закључује да су у радњама окривљеног садржани сви елементи бића кривичног дела из члана 355. став 1. КЗ.

Захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, основано се указује и да су другостепеном пресудом учињене битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2. ЗКП. Наиме, изреком другостепене пресуде, којом је преиначена првостепена пресуда у односу на кривично дело из члана 355. став 1. КЗ описано под тачком II изреке првостепене пресуде, окр. М.Р. ослобођен је од оптужбе за наведено кривично дело применом одредбе члана 423. став 1. тачка 2. ЗКП, дакле зато што није доказано да је учинио кривично дело у питању, за које је оптужен. Међутим, у образложењу своје пресуде другостепени суд каже да је првостепена пресуда заснована на повреди кривичног закона из члана 439. тачка 1. ЗКП (по питању да ли је дело за које се окривљени гони кривично дело), што би био разлог за доношење ослобађајуће пресуде по основу из члана 423. став 1. тачка 1. ЗКП, а не по основу из става 1. тачка 2. истог члана на који се позива другостепени суд у изреци пресуде, чиме је разлоге своје пресуде учинио противречним изреци, као и међусобно противречним када за повреду из члана 439. тачка 1. ЗКП каже да је учињена јер је првостепени суд на правилно и потпуно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право. При том, другостепени суд је у седници већа, у смислу члана 459. став 1. ЗКП, преиначио првостепену пресуду и донео ослобађајућу пресуду применом члана 423. став 1. тачка 2. ЗКП, упуштајући се у утврђивање чињеничног стања на основу сопствене оцене доказа изведених у првостепеном поступку, другачије од оцене првостепеног суда, иако је у таквој ситуацији, када у седници већа утврди да је чињенично стање у првостепеној пресуди погрешно или непотпуно утврђено, овлашћен само да донесе решење којим укида првостепену пресуду ( члан 458. став 1. ЗКП).

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 492. став 1. тачка 3. у вези са чланом 493. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде, тако што је усвојио захтев за заштиту законитости као основан у погледу напред изложених повреда закона учињених првостепеном и другостепеном пресудом и с обзиром да је захтев поднет на штету окривљеног само утврдио постојање наведених повреда закона не дирајући у правноснажну пресуду.

Записничар                                                                                                                    Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                      Јанко Лазаревић,с.р.