Кзз 1033/2020 2.4.1.8.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1033/2020
20.10.2020. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Јасмине Васовић и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Марка Његомира, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Младеновцу, Судска јединица у Сопоту К. бр. 393/19 од 27.01.2020. године и Вишег суда у Београду Кж1.бр. 153/20 од 13.05.2020. године, у седници већа одржаној дана 20.10.2020. године, једногласно је донео

ПРЕСУДУ

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Марка Његомира, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Младеновцу, Судска јединица у Сопоту К. бр. 393/19 од 27.01.2020. године и Вишег суда у Београду Кж1. бр. 153/20 од 13.05.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Младеновцу, Судска јединица у Сопоту К. бр. 393/19 од 27.01.2020. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ у стицају са кривичним делом угрожавање сигурности из члана 138. став 1. у вези члана 61. КЗ, те је, након што му је суд претходно утврдио појединачне казне затвора за напред наведена кривична дела, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца, у коју му је урачунато и време проведено у притвору од 31.12.2018. године, па надаље. Одлучено је и о трошковима кривичног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Пресудом Вишег суда у Београду Кж1. бр. 153/20 од 13.05.2020. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Основног суда у Младеновцу К. бр. 393/19 од 27.01.2020. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног АА, адвокат Марко Његомир поднео је захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине и предмет врати надлежном суду на поновно одлучивање или исте преиначи тако што ће окривљеног АА ослоботити од оптужбе.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног наводи да је побијаним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер су пресуде засноване на доказима, на којима се по одредбама овог законика не могу заснивати. Као незаконите доказе бранилац окривљеног означава исказе привилегованих сведока од 18.04.2018. године предочене истим, од стране првостепеног суд на главном претресу дана 27.01.2020. године, а који искази се по налогу из решења Вишег суда у Београду Кж1. бр. 434/19 од 04.09.2019. године нису могли користити, имајући у виду одредбе члана 94. став 3. ЗКП као и одредбе члана 95. став 4. ЗКП.

По оцени Врховног касационог суда, неосновано бранилац у поднетом захтеву указује на повреду кривичног закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП. Околности наведене у предметном захтеву одбрана окривљеног изнела је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и стим у вези у образложењу пресуде на страни пет, став један, дао довољне и јасне разлоге, које Врховни касациони суд прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 491. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                   Председник већа-судија

Ирина Ристић                                                                                                                                  Бата Цветковић

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић