Против правноснажне другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Тужена је доставила одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду на основу чл. 408. и 403. став 2. тачка 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 18/20) Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужиоца основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју овај суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тач. 6, 8, 10. и 11. ЗПП на које указује ревизија, док повреда поступка из члана 374. став 1. ЗПП која је, по наводима ревизије учињена у поступку пред другостепеним судом, није конкретизована односно није наведено у односу на коју одредбу ЗПП је та повреда учињена. Због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања ревизија се не може изјавити, а у складу са чланом 407. став 2. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању од стране првостепеног суда „Eurobank“ АД Београд, као извршни поверилац је против ББ као извршног дужника Основном суду у Пожаревцу поднела предлог за извршење на основу веродостојне исправе – менице, а ради исплате дуга у износу који је наведен у предлогу за извршење. Предлог је усвојен решењем Основног суда у Пожаревцу Ив 89/15 од 18.02.2015. године. Извршни поверилац је уз предлог и остале доказе доставио и препис листа непокретности број .. КО ... у који је уписана непокретност која је обухваћена поднетим предлогом. Извршни дужник је као средство обезбеђења у складу са уговором о кредиту од 14.04.2010. године, кога је са извршним повериоцем закључио „Euro Sapa“ ДОО Крепољин, а који кредит је гарантовао извршни дужник, по основу уговора као средство обезбеђења извршења уговора извршном повериоцу издао претходно наведену меницу. Решење о извршењу садржи обавезујући део којим је предлогом решења извршни поверилац тражио да се обавеже извршни дужник на исплату дуга, а истовремено је предложио да суд уколико извршни дужник не намири своју обавезу одреди извршење према извршном дужнику ББ ради наплате дугованог износа од 31.164.374,83 РСД са законском затезном каматом од 17.01.2015. године до исплате, забележбом решења о извршењу, утврђењем вредности непокретности и продајом непокретности у приватној својини извршног дужника и то породичне стамбене зграде број .., По+Пр+Пк, објекат има одобрење за употребу, улица ... број .., приватна својина, обим удела 1/1 све на кп. број .., лист непокретности .. КО ... . Током поступка извршења Основни суд у Пожаревцу је закључком Ив 89/2015 од 01.09.2017. године одредио да ће се извршење у тој правној ствари ради наплате новчаног потраживања извршног повериоца у износу који је наведен спровести забележбом решења о извршењу у јавној књизи, утврђењем вредности и продајом непокретности извршног дужника и намирењем извршног повериоца из износа добијеног продајом и то 1/3 од кп. број .., број зграде .., потес „ВВ“, земљиште под зградом – објектом од 0,57 ара, 1/3 од кп. број .., број зграде .., потес „ВВ“ земљиште под зградом – објектом 0,59 ари, 1/3 од кп. број .., број зграде .., потес „ВВ“, земљиште под зградом – објектом 0,50 ари, 1/3 од кп. број .., број зграде .., потес „ВВ“ земљиште под зградом – објектом 0,76 ари, 1/3 од кп. број .., потес „ВВ“, воћњак прве класе од 5,06 ари као и 1/3 од објекта – породичне стамбене зграде број .., спратности Пр, породичне стамбене зграде број .., спратности Пр, породичне стамбене зграде број .., спратности Пр и помоћне зграде – део број .., спратности Пр, све уписано у лист непокретности број .. КО ... (извршни дужник је на парцелама носилац права коришћења са уделом од 1/3, док за објекте власник, односно држалац није утврђен, непознато) и исплатом новца добијеног продајом извршном дужнику. Тим закључком је још наложено Служби за катастар непокретности Пожаревац да изврши забележбу тог закључка у јавној књизи.

Тужилац у овој парници је 18.09.2017. године као треће лице изјавио приговор у предмету Ив 89/2015 тврдећи да је он власник целе парцеле .. и свих објеката који се налазе на тој парцели и то како по основу препарцелације, тако и по основу поравнања које је закључио пред Општинским судом у Пожаревцу 14.03.2008. године у предмету Р 574/08. Извршни поверилац „Eurobank“ АД Београд је оспорио наводе трећег лица и предложио одбијање приговора тврдећи да лист непокретности представља јавну исправу и једини валидан доказ о праву својине извршног дужника ББ на предметним непокретностима. Извршни дужник ББ је обавестила суд да су тачни наводи из приговора трећег лица и да су наведене непокретности искључиво власништво подносиоца приговора. У вези поднетог приговора извршни суд је 03.10.2017. године упутио АА да у својству трећег лица покрене парнични поступак против извршног повериоца „Eurobank“ АД Београд, ради проглашења да је извршење у овој правној ствари недопуштено на непокретностима које су обухваћене закључком тог суда Ив 89/2015 од 01.09.2017. године, а у ком циљу је тужилац и покренуо парницу.

У односу на наведено чињенично стање, првостепени суд налази да је тужбени захтев основан, односно да је извршење на предметним непокретностима недопуштено због тога што тужена у овој парници односно извршни поверилац у предмету извршења није доставио доказе из члана 105. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу а којима би се доказивала својина извршног дужника на предметним непокретностима. При томе првостепени суд налази и да тужилац као треће лице има правни интерес за подношење ове тужбе, односно за утврђење недопуштености извршења у делу непокретности како је то тражено.

Другостепени суд налази да је првостепени суд на потпуно и правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право. По мишљењу другостепеног суда треће лице у овој парници било је дужно да докаже да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење. Међутим, у току поступка је утврђено да је власник на предметним непокретностима Република Србија, а не тужилац, те да отуда тужилац нема правни интерес за подношење тужбе. Тужилац је корисник парцеле са 1/3 па с обзиром да је предмет поступка извршења 1/3 спорних непокретности, то тужилац нема правни интерес да побија решење о извршењу за оно што прелази његов сукориснички удео у непокретности. Осим тога, за овај поступак није од значаја питање да ли је тужени у поступку извршења доставио доказе у смислу члана 105. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу који би био основ уписа права својине на непокретностима јер се не дира у право тужиоца на коришћење у 1/3 предметних непокретности.

Овакав закључак другостепеног суда се за сада не може прихватити као правилан јер произилази из погрешне примене материјалног права, а због чега другостепени суд није правилно оценио жалбене разлоге односно чињенично стање утврђено у првостепеном поступку. Одредбом члана 50. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“ број 31/2011) је прописано да лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење може све до окончања извршног поступка да изјави приговор судији којим тражи да се извршење на том предмету прогласи недопуштеним. Користећи то овлашћење, након изјављеног приговора трећег лица и упута извршног суда на парницу, тужилац је покренуо ову парницу тврдећи да је власник целе кп. број .. и свих објеката који се на тој парцели налази, а који су предмети извршења. Чињеница је што наводи другостепени суд да је предмет извршења 1/3 наведених непокретности, али ни другостепени ни првостепени суд се нису бавили основним питањем у парници ове врсте, тј. да ли је тужилац у поступку доказао да у односу на предмет извршења има право које спречава извршење, у овом случају право својине. Првостепени суд се бави питањем које спада у надлежност извршног суда, односно да ли је извршни поверилац уз тужбу доставио доказе о својини извршног дужника на предметним непокретностима, а чиме треба да се бави извршни, а не парнични суд. Отуда у том делу правилно констатује другостепени суд да то није од значаја за ову парницу, али другостепени суд губи из вида чињеницу да, и ако је земљиште у државној својини, предмет извршења је и 1/3 на објектима, а сам другостепени суд констатује да није утврђено чији су ти објекти. Циљ овог спора је управо да се разреши питање права трећег лица на предмету извршења, па се у том циљу и морају оценити докази које треће лице нуди у том правцу, а што је у овом случају изостало.

Све су то разлози због којих је другостепена одлука морала бити укинута на основу члана 416. став 2. ЗПП.

У поновном поступку другостепени суд ће имати у виду све што је напред наведено, па ће полазећи од тога одлучити о изјављеној жалби.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић