Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Гж 1882/24 од 10.07.2024. године одбио жалбу тужиоца и пресуду Основног суда у Новом Саду П 28836/21 од 23.04.2024. године потврдио у побијаном делу којим је тужбени захтев одбијен, део тужбе одбачен и одлучено о накнади трошкова поступка (ставови 1-3 изреке).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, на основу члана 403. став 3. ЗПП и члана 404. ЗПП, због погрешне примене материјалног права.

Тужени је дао одговор на ревизију.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Сл. гласник РС“, бр.72/11... 10/23- други закон), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе, као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП.

Предмет тражене правне заштите је опозив уговора о поклону из разлога грубе неблагодарности туженог, као поклонопримца према тужиоцу, као поклонодавцу и у вези с тим утврђење права својине на имовини која представља предмет уговора о поклону у корист тужиоца. Одлуке нижестепених судова донете су применом одговарајућих одредби материјалног права имајући у виду да је неблагодарност правни стандард, па се испуњеност услова за опозив уговора о поклону због неблагодарности цени на основу чињеничног стања које је с тим у вези утврђено у сваком конкретном предмету. Наводима ревизије туженог не указује се на разлоге због којих је ревизија изузетно дозвољена, на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, већ на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што није разлог због ког та ревизија може да се изјави.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и оценио да ревизија није дозвољена.

Тужбу ради опозива уговора о поклону и утврђења тужилац је поднео 10.06.2021. године, а вредност предмета спора је 1.000.000,00 динара.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија туженог није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу другом изреке донео на основу одредбе члана 413. ЗПП.

Туженом нису признати трошкови састава одговора на ревизију будући да се не ради о трошку потребном ради вођења поступка у смислу одредбе члана 154. став 2. ЗПП.

Из тог разлога је одлучено као у ставу трећем изреке на основу одредбе члана 165. став 2. ЗПП.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић