Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Из наведеног произилази да су законом изричито прописани додатни, посебни услови под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП. Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије, искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

У ревизији се одређено не указује на испуњење тих услова у овој правној ствари.

Побијаном пресудом правноснажно је одлучено о тужбеном захтеву за накнаду материјалне штете према туженом ЈП „Урбанизам и изградња“ Лесковац, одбијањем тужбеног захтева тужиље да јој тужени накнади материјалну штету за порушене локале које је означила, у чињенично-правној ситуацији да је тужиља имала одобрење да постави привремено монтажни објекат на неизграђеном грађевинском земљишту, са уговореним трајањем закупа на пет година по уговору из 1987. године, да за изградњу објекта од чврстог материјала одобрење није имала, нити га је накнадно прибавила, односно уопште могла исходити насупрот урбанистичкој намени земљишта по Детаљном урбанистичком плану, да је на основу коначних и извршних решења надлежних органа у управом поступку спроведено рушење објекта ради привођења земљишта планираној намени, и применом правила о терету доказивања оцењено да не постоје услови одговорности туженог за штету.

Имајући у виду разлоге на којима је заснована побијана пресуда, као и наводе изнете у ревизији, Врховни суд је оценио да нису испуњени законски услови да се дозволи одлучивање о посебној ревизији. Наводи ревизије о погрешној примени материјалног права не оправдавају потребу одлучивања применом члана 404. став 1. ЗПП. У конкретном случају, не постоји потреба уједначавања судске праксе, нити новог тумачења права, а нема ни правних питања која суд од општег интереса или су у интересу равноправности грађана, те нису испуњени законски услови да се ревизија дозволи применом члана 404. став 1. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба је поднета 16.07.2015. године, а преиначена 16.01.2019. године, тако да вредност предмета спора износи 4.371.394,00 динара, што према средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе (који је износио 118,3975 динара) одговара динарској противвредности 36.971,337 евра.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о новчаном захтеву који не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије, Врховни суд нашао да ревизија тужиље није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић