Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости КТЗ бр.567/17 од 19.09.2017. године, само против правноснажне пресуде Вишег суда у Неготину 2Кж1 бр.29/15 од 12.05.2015. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 23. став 2. тачка 2) Закона о уређењу судова, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и укине правноснажну пресуду Вишег суда у Неготину 2Кж1 бр.29/15 од 12.05.2015. године, а предмет упути на поновно одлучивање стварно надлежном апелационом суду.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца браниоцу окривљеног АА - адвокату Ради Кицуловић и браниоцу окривљеног ББ – адвокату Јованки Стошевској, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажном пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је основан.

Основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости указује да је Виши суд у Неготину пресудом 2Кж1 бр.29/15 од 12.05.2015. године учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 2) ЗКП у вези са чл. 23. став 2. тачка 2) Закона о уређењу судова („Службени ласник РС“ бр. 116/2008 ... 108/2016), одлучујући о жалбама окривљеног АА и његовог браниоца, изјављеним против пресуде Основног суда у Неготину 4К бр.388/14 од 05.02.2015. године, иако није стварно надлежан за одлучивање по наведеним жалбама.

Наиме, Основни суд у Неготину је наведеном првостепеном пресудом окривљене АА и ББ огласио кривим због извршења кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1) у вези члана 33. Кривичног законика, за које дело је прописана казна затвора у трајању од једне до осам година.

Чланом 23. став 2. тачка 2) Закона о уређењу судова, прописано је да виши суд у другом степену одлучује о жалбама на одлуке основних судова за кривична дела за које је прописана новчана казна и казна затвора до пет година, а чланом 24. став 1. тачка 2) истог закона, прописано је да апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке основних судова у кривичном поступку, ако за одлучивање о жалби није надлежан виши суд.

Из наведеног произилази да је Виши суд у Неготину донео побијану другостепену пресуду као стварно ненадлежан суд за поступање по жалбама изјављеним против првостепене пресуде, донете у поступку због кривичног дела за које је, према висини запрећене казне за исто, за одлучивање о жалбама надлежан Апелациони суд у Нишу, чиме је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 23. став 2. тачка 2) Закона о уређењу судова, што се основано истиче у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је усвајањем захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца као основаног укинуо побијану пресуду Вишег суда у Неготину и предмет упутио Апелационом суду у Нишу као стварно надлежном суду за одлучивање о изјављеним жалбама.

Са свега изложеног, а на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                              Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                         Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић