Врховни касациони суд је на доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужииоца и браниоца окривљеног АА, адвоката Милије Анђелића, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је суд одлучујући о трошковима поступка, повредио закон на штету окривљеног, јер му поред досуђених трошкова, није досудио и законску затезну камату од дана доношења решења до коначне исплате. У вези тога, између осталог се позива на пресуду Врховног касационог суда Кзз 814/17 од 06.09.2017. године.

Изнетим наводима, бранилац окривљеног иако формално не означава, по налажењу овог суда, исти суштински указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Међутим, како је бранилац окривљеног АА, адвокат Милија Анђелић, ове наводе захтева истицао и у жалби на побијано првостепено решење, а приликом другостепеног одлучивања, суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и на страни другој, пасус први образложења другостепеног решења дао јасне и довољне разлоге да у конкретном случају одлуком о трошковима поступка није повређен закон на штету окривљеног, а које разлоге као правилне у свему прихвата и Врховни касациони суд, то у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих и упућује. Притом, овај суд наглашава да ниједна врста споредних давања (потраживања), па самим тим ни законска затезна камата, није регулисана одредбама ЗКП.

У вези наведеног, неосновано се бранилац позива на пресуду овог суда Кзз 814/17 од 06.09.2017. године, будући да је у том предмету реч о сасвим другој процесној ситуацији, где је Врховни касациони суд преиначио правноснажна решења о трошковима кривичног поступка, досудивши окривљеном поред побијаним решењима досуђених трошкова, и трошкове кривичног поступка на име састава жалбе, при томе не одлучујући о основаности досуђивања затезне камате од стране нижестепених судова што и није било предмет захтева за заштиту законитости, па пошто је Врховни касациони суд код одллучивања по захтеву у смислу члана 489. став 1. ЗКП везан основом, делом и правцем побијања то у наведеном предмету и није могао одлучивати о другим питањима везаним за трошкове поступка, а што у конкретном није случај.

Због наведеног, наводи браниоца окривљеног да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, од стране овог суда, оцењени су као неосновани.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                          Председник већа-судија

Марина Пандуровић, с.р.                                                                                                   Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић