Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Јелице Бојанић Керкез и Јелене Боровац, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Крстин Марко, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Живанов Звездан, адвокат из ..., ради утврђења ништавости уговора, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3200/2019 од 17.10.2019. године, у седници већа одржаној 13.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3200/2019 од 17.10.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П 6221/2018 од 09.05.2019. године, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је ништав уговор о купопродаји са теретом закључен и оверен дана 01.07.2015. године под бројем ОПУ: ../15, о продаји једнособног стана уписаног у листу непокретности број .. КО ..., саграђеног на парцели број .. у ..., у улици ... бр. .., у приземљу зграде, стан бр. .., површине 30 м2, са правом коришћења заједничких просторија и припадајућег дела заједничког земљишта-земљиште под зградом и објектом површине 3а 42м2 – стамбена зграда у улици ... бр. .. и .., као и да се тужени обавеже на надокнаду трошкова поступка у износу од 146.650,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 3200/2019 од 17.10.2019. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11,...87/18), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвљена.

Чланом 404. ставом 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У овој парници тужба ради утврђења ништавости уговора, поднета је 12.11.2015. године, са назначеном вредношћу предмета спора у износу од 600.000,00 динара. Другостепена пресуда је донета 17.10.2019. године. Вредност предмета спора побијаног дела износи 600.000,00 динара, што на дан подношења тужбе представља противвредност износа од 4.980,60 евра (1 евро=120,4675 динара).

Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије, на дан поношења тужбе, ревизија тужиље није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 413. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић