Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4181/2018
27.05.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Jасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Гордане Комненић и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Дивка Верушевски, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Рудин Лагунџић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж. 1202/18 од 08.05.2018. године, у седници од 27.05.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж. 1202/18 од 08.05.2018. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж. 1202/18 од 08.05.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Старој Пазови П 823/16 од 16.01.2018. године, која је исправљена решењем под истим бројем од 30.03.2018. године, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се утврди њено право својине по основу одржаја са 62/605 идеалних делова катастарске парцеле .. у листу непокретности .. КО ..., што би тужени био дужан признати и трпети упис права својине тужиље у јавним књигама, као и да се обавеже да тужиљи накнади парничне трошкове. Тужиља је обавезана да туженом накнади парничне трошкове у износу од 64.950 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж. 1202/18 од 08.05.2018. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда исправљена решењем. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11... 87/18). Наиме, ревизијом се указује на погрешну примену материјаног права, односно члана 28. став 4. Закона о основама својинскоправних односа, али се не указује на законске разлоге за подношење посебне ревизије, а другостепена пресуда на коју се у ревизији позива као на пример различите судске праксе не односи се на идентични чињенични и правни основ. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.