Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Славица Васиљијевић, адвокат из ..., против тужене Општине ..., ради исплате заосталих накнада, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2223/17 од 27.02.2018. године, у седници већа одржаној дана 08.07.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2223/17 од 27.02.2018. године у другом ставу изреке и предмет враћа другостепеном суду на поновно суђење ради одлучивања по жалби.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Горњем Милановцу П 365/16 од 09.02.2017. године, првим ставом изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужена да му исплати заостале а неисплаћене накнаде на име одборничког паушала за обављање функција одборника у периоду децембар 2008. године до маја 2012. године у појединачним месечним износима, са законском затезном каматом за сваки појединачни месечни износ почев од доспелости до коначне исплате. Другим ставом изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужена да му исплати заостале а неисплаћене накнаде на име паушала за обављање функција шефа одборничке групе у периоду од новембра 2008. године до маја 2012. године у појединачним месечним износима ближе одређеним овим ставом изреке, са законском затезном каматом од доспелости до исплате. Трећим ставом изреке усвојен је тужбени захтев и обавезана је тужена да тужиоцу исплати заостале а неисплаћене накнаде за обављање функција члана и председника комисије за планове СО ... у периоду јун 2009. године, фебруар 2012. године у појединачним месечним износима са законском затезном каматом почев од доспелости сваког појединачног месечног износа па до исплате. Четвртим ставом изреке обавезана је тужена да тужиоцу исплати заостале а неисплаћене накнаде на име награде за обављање функција заменика председника СО ... у периоду јун 2009. године – мај 2012. године у појединачним месечним износима, са законском затезном каматом почев од доспелости сваког појединачног месечног износа па до исплате. Петим ставом изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу потраживања неисплаћене накнаде на име награде за обављање функција заменика председника СО ... за период фебруар 2009. године – мај 2009. године у појединачним месечним износима са законском затезном каматом почев од доспелости сваког појединачног месечног износа до исплате. Шестим ставом изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2223/17 од 27.02.2018. године првим ставом изреке одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у првом, другом и петом ставу изреке. Другим ставом изреке, алинеја прва и друга, уважена је жалба тужене и преиначена је првостепена пресуда у трећем, четвртом и шестом ставу изреке тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца за исплату заостале а неисплаћене накнаде за обављање функција члана и председника комисије за чланове СО ... у периоду од јуна 2009. године до фебруара 2012. године у месечним појединачним износима као у изреци побијане пресуде, са законском затезном каматом од доспелости до исплате, као и захтев тужиоца да се обавеже тужена да му исплати заостале и неисплаћене накнаде на име награде за обављање функције заменика председника СО ... у периоду од јуна 2009. године до маја 2012. године са месечним износима као у изреци другостепене пресуде, са законском затезном каматом од доспелости до исплате. Овим ставом изреке, алинеја трећа, обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 209.250,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Благовремено изјављеном ревизијом тужилац побија другостепену пресуду у преиначеном делу због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбе члана 403. став 1. и став 2. тачка 3. и члана 401. став 1. тачка 3. и 4. и став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 55/14).

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из чл. 408. ЗПП и утврдио да је ревизија основана.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку који је претходио доношењу правноснажне пресуде која се ревизијом побија тужилац је на изборима одржаним 11.05.2008. године изабран за одборника СО ... са изборне листе „... – ...“ и за шефа одборничке групе испред одборника исте одборне листе. На седници СО ... која је одржана 30.05.2008. године тужилац је изабран за заменика председника СО ... о чему је донето решење број ...-...-...-.../... и решењем Комисије за кадровска, административна и мандантно имунитетска питања Скупштине Општине ... од 25.07.2008. године му је утврђена месечна награда за обављање функције заменика председника Скупштине Општине у износу од 30% плате коју би примао да је на сталном раду за функцију коју обавља. На седници СО ... одржаној 21.07.2008. године именован је за председника комисије за план СО ... Накнада и паушал за одборнике и шефове посланичке групе и друга изабрана лица су исплаћивани на благајни, а тужилац је усмено изјавио да одбија да прими накнаду, а након упозорења од благајника да је у обавези да Фонду ПИО запослених достави податке о исплаћеној накнади тужиоцу као инвалидском пензионеру.

На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је одлучујући о тужбеном захтеву тужиоца утврдио да се накнада за одборника и накнада за шефа одборничке групе не могу комулирати и да накнада која се прима по основу функције шефа одборничке групе у себе укључује и накнаду која се прима на име одборничког паушала, док је потраживање тужиоца на име накнаде за обављање функције заменика председника СО ... за фебруар 2009. године – мај 2009. године застарело, с обзиром на датум подношења тужбе у овој парници, па је одбио тужбени захтев тужиоца као у првом, другом и петом ставу изреке. Првостепени суд је утврдио и да тужилац има право на награду за обављање функције заменика председника СО ..., као и накнаду за раду комисији за планове Општине ... па је усвојио тужбени захтев тужиоца као у трећем и четвртом ставу изреке побијане пресуде.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања другостепени суд је одбио као неосновану жалбу тужиоца и потврдио првостепену пресуду у првом, другом и петом ставу изреке, док је у трећем, четвртом и шестом ставу изреке преиначнио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев.

Полазећи од одредбе члана 10. став 1. Одлуке о радним односима, платама, накнадама и другим примањима изабраних, именованих и постављених лица у Општини ... и члана 96. став 1. Закона о пензијском и инвалидском осигурању другостепени суд је закључио да ангажовње тужиоца на раду у Скупштини Општине ... и примање награде за тај рад у конкретном случају ствара услове за примену одредаба о ревидирању права на инвалидску пензију, због чега је тужилац у смислу члана 344. став 1. Закона о облигационим односима – ЗОО изричито изјавио да не жели да прима накнаду, па је стога преиначио првостепену пресуду у трећем и четвртом ставу изреке и тужбени захтев тужиоца одбио као неоснован.

Овакав закључак другостепеног суда за сада се не може се прихватити као правилан.

Одлуком о радним односима, платама, накнадама и другим примањима изабраних именованих и постављених лица у Општини ... („Службени гласник Општине Горњи Милановац број 21/08) и то чланом 11. став 1. одређено је да заменик председника Скупштине Општине није у сталном радном односу у општини, док је чланом 18. став 2. Одлуке одређено да изабрана лица која нису на сталном раду за свој рад примају накнаду. Одредбом члана 24. наведено је коефицијент за обрачун и исплату накнаде заменику председника Скупштине Општине износи 6,20 те да се иста обрачунава применом основице за обрачун и исплату плате народних посланика на сталном раду у Народној скупштини РС, па заменик председника скупштине општине за свој рад прима накнаду у висини од 30% плате, који би примао да је на сталном раду за функцију коју обавља.

Тужилац је остварио право на инвалидску пензију, али се за сада не може прихватити закључак другостепеног суда да нема право на накнаду прописану одредбом члана 24. наведене Одлуке јер је у поступку остало неразјашњено да ли тужилац има статус лица које у сталном радном односу у општини или не.

Одредбом члана 344. ЗОО прописано је да обавеза престаје када поверилац изјави дужнику да неће тражити њено испуњење и дужник са тиме сагласи. За пуноважност овог споразума није потребно да буде закључен у форми у којој је закључен посао из кога је обавеза настала.

За ваљаност опроста дуга нужан је споразум између повериоца и дужника. Нема опроста дуга само на основу једностране изјаве воље од субјеката. За пуноважност уговора о опросту дуга тражи се испуњење свих услова који се иначе траже за ваљаност облигационог уговора. Из њега мора недвосмислено да произлази воља уговарача за опрост дуга, а разлог за опрост дуга није битан елемент уговора о опросту дуга.

С озбиром на изложено основани су и ревизијски наводи да због погрешне примене ове законске одредбе у досадашњем току поступка није разјашњено да ли је тужилац у споразуму са туженом туженој опростио дуг за рад који је остваривао у Скупштини Општине.

Стога су основани ревизијски наводи да због погрешне примене материјалног права другостепени суд није правилно одлучио о свим жалбеним наводима, па је Врховни касациони суд применом чл. 416. став 2. ЗПП одлучио као у изреци решења.

У наставку поступка другостепени суд ће поново одлучити о жалби тако што ће расправити сва спорна правна питања на која је указао ревизијски суд у овој одлуци и потом донети нову, правилну одлуку.

Укинута је и одлука о трошковима поступка на основу чл. 165. став 3. ЗПП, јер зависи од исхода спора.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић