Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић, др Илије Зиндовића, Бранка Станића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милољуб Јовичић, адвокат у ..., против тужене Републике Србије, МУП РС, Сектор за ванредне ситуације Београд, Одељење за ванредне ситуације у Крушевцу, коју заступа Државно правобранилаштво, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3730/20 од 23.03.2021. године, у седници већа од 02.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3730/20 од 23.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крушевцу П1 202/18 од 11.09.2020. године одбијен је приговор стварне ненадлежности и обавезана тужена да тужиоцу исплати на име додатка на плату за приправност за период од марта 2015. године до марта 2018. године и на име додатка на плату за прековремени рад за јануар и фебруар 2016. године појединачне месечне износе са законском затезном каматом како је наведено у изреци и на име накнаде трошкова поступка износ од 91.380,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, а одбијен је део тужбеног захтева на име додатка на плату за приправност за март 2015. године и за сменски рад за период од 01.03.2015. до 01.03.2018. године.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3730/20 од 23.03.2021. године одбијена је жалба тужене и потврђена првостепена пресуда у усвајајућем делу и у делу о трошковима поступка.

Против наведене правноснажне пресуде тужена је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с позивом на одредбе члана 404. ЗПП.

Чланом 404. ставом 1. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11...18/20) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), а ставом 2. да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући према цитираној законској одредби Врховни касациони суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији тужене јер у конкретном случају нису испуњени услови за примену одредаба члана 404. ЗПП. Није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права. Одлучивање судова не одступа од праксе изражене кроз одлуке овога суда у истоврсним предметима, а у ревизији се ни не наводе пресуде у којима је супротно одлучивано.

Сходно наведеном, на основу члана 404. става 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касацони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. става 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој парници поднета је 09.05.2018. године, а побијана другостепена пресуда је донета 23.03.2021. године. Вредност предмета спора побијаног дела износи 115.040,85 динара.

Како је вредност предмета спора испод законом прописаног цензуса, ревизија тужене није дозвољена.

Сходно наведеном, на основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић