Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. и члана 441. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да тужиочева ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а нема ни релативно битних повреда одредаба парничног поступка учињених у другостепеном поступку које се наводе у ревизији.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је радио код туженог од 28.11.2016. године, по уговору о раду на одређено време, а од 27.04.2017. године по уговору о раду на неодређено време. Уговором о раду предвиђено је да послодавац може раскинути радни однос због повреде радне обавезе од стране запосленог или непоштовања радне дисциплине предвиђене Правилником о раду или Законом о раду (члан 18. став 4). Тужиоцу је уговор о раду отказан решењем од 12.06.2017. године због непоштовања радне дисциплине, применом члана 42. став 3. тачка 5. Правилника о раду туженог којим је предвиђено да се повредом радне дисциплине сматра лоше и/или непримерено понашање према клијентима, другим запосленима или представницима послодавца. Пре доношења означеног решења тужиоцу је уручено упозорење о разлозима за отказ уговора о раду на које се он писмено изјаснио. Уговор о раду отказан је зато што је тужилац 10.05.2017. године, у присуству више лица, запосленом ББ претећим тоном упутио речи: „ББ, ако ми само још једну реч будеш рекао видећеш како ћеш проћи, имаћеш посла самном“. Истог дана тужилац је са свог службеног мејла упутио ББ и већем броју других запослених, као и лицима која нису запослена код туженог, мејл сачињен на енглеском језику у којем се ББ обратио непримереним речима. Убрзо након тога тужилац је, на захтев послодавца, предао свој лаптоп и обавио разговор са менаџером туженог за људске ресурсе, сложивши се да мејл, који је саставио због исказаног непоштовања према њему, садржи непримерене речи. У претходном периоду од нешто дуже од месец дана вођена је преписка између тужиоца и ББ, у којој је тужилац указивао на проблеме уочене у раду туженог и поводом тога му указивано на одређена правила у раду којих би требало да се придржава у таквим ситуацијама. У налазу вештака достављеном уз тужбу (члан 261. став 1. ЗПП) са закључком да тужилац у време када је предузимао радње на основу којих му је дат отказ уговора о раду, због акутне реакције на стрес, није могао схватити значај својих поступка и њима управљати, приказана је и структура тужиочеве личности. Тужилац је описан као ригидна, хиперсензитивна и ситничава особа којој недостаје флексибилност и која до једне границе трпи фрустрацију, а када се та граница пређе бурно реагује испољавајући неконтролисану и бескорисну, у овом случају вербалну агресију.

На овако утврђено чињенично стање, нижестепени судови су у овом спору правилно применили материјално право.

Одредбом члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца. Правилником о раду туженог предвиђено је да лоше и/или непримерено понашање према клијентима, другим запосленима или представницима послодавца представља повреду радне дисциплине.

У конкретном случају, понашање тужиоца према другом запосленом је непримерено и представља повреду радне дисциплине предвиђену општим актом туженог, због којег тужилац више не може да настави са радом код послодавца. Тужилац ослобођење од одговорности за повреду радне дисциплине тражи у свом психичком стању, које је у налазу вештака оквалификовано као акутна реакција на стрес, и у којем он није могао схватити значај поступака које је предузео и њима управљати. Међутим, код повреде радне дисциплине не утврђује се кривица запосленог, у смислу његовог психичког односа према предузетој радњи, већ је довољна свест о недисциплини. У време када је тужилац, прво усмено а затим и писмено - мејлом упутио непримерене речи другом запосленом постојала је свест о повреди радне дисциплине из општег акта туженог. На постојање такве свести код тужиоца о непримереном понашању сведочи и разговор који је он, кратко време по упућивању мејла, обавио са менаџером туженог за људске ресурсе и у том разговору се сложио да су речи које је користио у својој преписци са другим запосленим биле непримерене.

Из наведених разлога, нису основани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права, због чега је применом члана 414. став 1. ЗПП одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић