Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 25640/2023
07.11.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из села ..., општина ..., чији је пуномоћник Милунка Арсић, адвокат из ..., против туженог ББ из села ..., општина ..., чији је пуномоћник Анита Нуховић, адвокат из ..., ради предаје покретне ствари, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Новом Пазару Гж 1988/21 од 24.04.2023. године, у седници одржаној 07.11.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Новом Пазару Гж 1988/21 од 24.04.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сјеници П 432/21 од 22.09.2021. године, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужени да му преда у државину аутомобил марке WW Golf 4 у париционом року и обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове поступка у износу од 82.500,00 динара.

Решењем Вишег суда у Новом Пазару Гж 1988/21 од 24.04.2023. године, одбачена је као неблаговремена жалба тужиоца изјављена против наведене првостепене пресуде.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка.

Испитујући побијано другостепено решење на основу члана 408. у вези са чланом 420. ставови 3. и 6. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11... 10/23, у даљем тексту: ЗПП), Врховни суд је оценио да је ревизија дозвољена, али да није основана.

Према стању у списима, пресуда Основног суда у Сјеници П 432/21 од 22.09.2021. године садржи поуку о правном леку да против ове пресуде странке могу изјавити жалбу Вишем суду у Новом Пазару у року од 15 дана од пријема преписа пресуде. Иако се у конкретном случају ради о спору ради предаје покретне ствари и тужилац је у тужби означио вредност предмета спора од 80.000,00 динара, дакле ради се о поступку у парници о спору мале вредности у ком је рок за изјављивање жалбе 8 дана према одредби члана 479. став 5. ЗПП, другостепени суд је правилно рачунао рок од 15 дана дат у поуци о правном леку да странка не би трпела штетне последице грешке суда.