Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 3367/21 од 08.04.2022. године, ставом првим изреке, потврђена је првостепена пресуда у делу става првог изреке за износ главног дуга, у ставу другом и трећем изреке и жалба туженог у том делу одбијена као неоснована. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у преосталом делу става првог изреке, за камату и обавезан тужени да тужиљи на износ главног дуга од 1.209,94 УСД ислати камату по домицилној стопи централне банке земље валуте увећане за 8% поена по Закону о затезној камати од 19.05.2015. године до исплате, у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова поступка по жалби. Ставом четвртим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. ЗПП.

Тужиља је поднела одговор на ревизију. Трошкове ревизијског поступка је тражила и определила.

У овој парници, тужиља захтевом тужбе тражи накнаду штете на име неисплаћених девизних дневница за службено путовање у Кувајт за период од 12.04.2015. године до 29.04.2015. године док тужени захтевом противтужбе накнаду штете на име исплаћених девизних дневница за службено путовање тужиље у Кувајт за период од 12.04.2015. године до 29.04.2015. године и на име задржавања имовине туженог након престанка радног односа и амортизације исте имовине, а нижестепеним пресудама одлучено је делимичним усвајањем захтева тужбе уз истовремено одбијање захтева противтужбе.

По оцени Врховни суд у овом случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној на основу члана 404. Закона о парничном поступку, јер су одлуке нижестепени судова о основаности тужбеног захтева у складу са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права - Закона о раду и Закона о облигационим односима, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права. Тужена уз ревизију није пружила доказ о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији и супротном пресуђењу судова, па није испуњен ни законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Осим тога, наводима ревизије се побија правилност утврђеног чињеничног стања, уз истицање битних повреда одредаба парничног поступка, што нису разлози за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Из изнетих разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у радном спору, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 26.08.2016. године, а противтужба 28.11.2016. године. Вредност предмета спора побијаног дела по тужби је 127.769,00 динара, а по противтужби 147.114,82 динара.

С обзиром на то да се ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијаног дела, по тужби и по противтужби, не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе односно противтужбе, то је ревизија недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

Из изнетих разлога, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Захтев тужиље за накнаду трошкова састава одговора на ревизију, одбијен је на основу члана 154. став 1. ЗПП, јер одговор на ревизију није потребан ради вођења парнице, па је одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић