Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 96/07
14.03.2007. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Владимира Тамаша, председника већа, Љубице Милутиновић, Јованке Кажић, Миломира Николића и Надежде Радевић, чланова већа, у парници тужиље АА, коју заступа пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ, кога заступа пуномоћник БА, адвокат, ради заштите од насиља у породици, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Окружног суда у Пироту бр. Гж. 681/06 од 6.11.2006. године, у седници већа одржаној 14.3.2007. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Ревизија тужиље се УСВАЈА, па се УКИДАЈУ пресуда Окружног суда у Пироту бр. Гж. 681/06 од 6.11.2006. године и пресуда Општинског суда у Пироту бр. П. 203/06 од 20.4.2006. године, а предмет се враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Правноснажном пресудом Окружног суда у Пироту бр. Гж. 681/06 од 6.11.2006. године одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда Општинског суда у Пироту бр. П. 203/06 од 20.4.2006. године, којом је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље да се утврди да је тужени у више наврата од јула 2005. године до фебруара 2006. године извршио насиље у породици тако што је тукао и вређао тужиљу, дрско се понашао према њој и што не доприноси издржавању породице, те да се у смислу члана 198. Породичног закона према тужиоцу изрекне мера заштите издавањем налога за исељење из породичне куће у ул. ВВ, забрана приступа у место становања и у простор око места становања тужиље и забрана даљег узнемиравања, која мера ће трајати годину дана, те је одређено да свака странка сноси своје трошкове.

Благовременом и дозвољеном ревизијом тужиља побија другостепену пресуду због битних повреда одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Републички јавни тужилац се није изјаснио о изјављеној ревизији, а тужени је у одговору оспорио наводе ревизије и предложио да се ревизија као недозвољена одбаци или као неоснована одбије.

Испитујући побијану другостепену пресуду у смислу члана 399. Закона о парничном поступку Врховни суд Србије је нашао да је ревизија тужиље основана.

Основани су наводи ревизије о почињеној битној повреди одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку, јер су разлози првостепене пресуде нејасни и противречни, а о битним чињеницама постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи и записника о исказима датим у поступку. Закључак првостепеног суда да понашање туженог нема карактер угрожавања телесног интегритета и душевног здравља тужиље и заједничке деце странака супротан је изјавама сведока СС, СС1 и СС2, извештају полиције о интервенцијама у породичној кући парничних странака, као и констатацији првостепеног суда да долази до међусобних свађа, вређања и малтретирања. На крају, закључак да су разлози нејасни и противречни произилази и из констатације првостепеног суда да тужени својим понашањем не угрожава тужиљу и њихову децу у тој мери да би било неопходно изрећи меру заштите против насиља у породици.

Према ставу 1. члана 197. Породичног закона, насиље у породици јесте понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. Ако угрожавање постоји, није битан степен угрожавања, како погрешно закључују нижестепени судови, већ је код постојања насиља у породици то потребно утврдити и одредити адекватну меру заштите у складу са одредбама члана 198. Породичног закона. Чињеница да су односи између тужиље и туженог као супружника поремећени и да због тога долази до међусобних свађа и малтретирања, не искључује обавезу суда да према члану породице који врши насиље одреди адекватну меру.

Према одредбама члана 287. Породичног закона, суд није везан границама тужбеног захтева за заштиту од насиља у породици и може одредити и меру заштите од насиља у породици која није тражена ако оцени да се таквом мером најбоље постиже заштита. У конкретном случају, захтевом је тражено одређивање мера заштите прописаних одредбама члана 198. Породичног закона, а нижестепени судови су се ограничили само на основаност захтева за одређивање мере заштите од насиља у породици издавањем налога за исељење из породичне куће, а пропустили су да оцене основаност захтева за одређивање осталих законом прописаних мера заштите од насиља у породици.

Породичним законом регулисана је заштита од насиља у породици и прописан поступак у спору за заштиту од насиља у породици, који поступак је посебан и независан од других евентуалних поступака, а посебно од поступка за развод брака. Ради се о поступку који је по својој природи хитан, који има своје законом прописане специфичности и у коме је суд дужан да одреди мере којима се најбоље постиже заштита од насиља у породици.

Из наведених разлога, применом члана 406. став 1. у вези са чланом 361. став 2. тачка 12, те применом члана 407. став 2. Закона о парничном поступку, ревизија тужиље је усвојена и нижестепене пресуде укинуте, а предмет је враћен првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку потребно је отклонити битну повреду одредаба парничног поступка на коју је указано и након утврђења релевантних чињеница правилном применом материјалног права одлучити о основаности тужбеног захтева и о свим трошковима поступка.

Председник већа – судија

Владимир Тамаш, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

СМ