.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 12114/2025
24.09.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић, Весне Мастиловић, Владиславе Милићевић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужиоца Привредног друштва „Balkan gaming services“ д.о.о. Београд, чији је пуномоћник Јелена Симић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Арнеса Кукуљац, адвокат из ..., ради накнаде материјалне штете, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 238/25 од 16.04.2025. године, на седници одржаној 24.09.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 238/25 од 16.04.2025. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Ужицу Гж 238/25 од 16.04.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом на основу признања Основног суда у Пријепољу П 409/23 од 30.01.2025. године усвојен је тужбени захтев тужиоца па је обавезан тужени да му на име накнаде материјалне штете исплати 100.000,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу плати трошкове поступка од 13.500,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.
Пресудом Вишег суда у Ужицу Гж 238/25 од 16.04.2025. године, ставом првим изреке, потврђена је пресуда на основу признања Основног суда у Пријепољу П 409/23 од 30.01.2025. године, а жалба тужиоца одбијена као неоснована. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка по жалби.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној, применом одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. ст. 1. и 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11...10/23), у даљем тексту: ЗПП, посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права.
Побијаном правноснажном пресудом, одлучено је о тужбеном захтеву за накнаду материјалне штете којом је захтев усвојен сходно одредби чл.348. став 1. ЗПП, с обзиром да је тужени признао тужбени захтев у целости, по основу и висини, а не ради се о захеву којим странке не могу располагати (чл.3. ЗПП). Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер се ревизијом тужиоца не указује да постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или да постоји потреба новог тумачења права или неуједначена судска пракса, нити се указује на супротне одлуке, а одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права, због чега је и одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба ради накнаде штете поднета је 29.08.2023. године. Вредност предмета спора је 100.000,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра, што значи да се ради о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, то и ревизија тужиоца није дозвољена, применом члана 479. став 6. ЗПП.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Бранка Дражић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
