У 1234/04

Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 1234/04
01.06.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Милене Саватић, председника већа, Наде Кљајевић и Јелене Ивановић, чланова већа, са саветником Миланом Комленовићем, записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиоца С., чији је пуномоћник И., адвокат, против туженог Министарство за привреду и приватизацију Републике Србије, Сектор за приватно предузетништво, ради поништаја решења број 313-01-97/2004-06 од 17.2.2004. године, у поступку престанка рада радње, у нејавној седници већа одржаној 1.6.2005. године, донео је

П Р Е С У Д У

Тужба СЕ ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

Оспореним решењем одбијена је жалба тужиоца изјављена против решења Одељења за финансије, привреду и друштвене делатности Општине Нови Београд, број II-313-316/2004 од 9.1.2004. године којим је, у ставу II диспозитива брисана из регистра радњи, самостална занатска радња ... СЗР оснивача С. коју је водио на основу решења број 2-313-3003/98 од 11.6.1998. године, са почетком рада од 10.6.1998. године, ставом II диспозитива извршено је брисање радње са 9.1.2004. године, док је ставом 3 диспозитива одбијена пријава тужиоца за трајни престанак занатске радње са даном 21.4.2000. године, као неоснована.

Поднетом тужбом тужилац је оспорио законитост решења туженог због тога што чињенично стање није правилно утврђено и због тога што нису правилно примењене одредбе Закона о приватним предузетницима. Навео је да није обављао делатност, да није отворио рачун, да није имао печат, да није добио порески идентификациони број (Пиб), да је био у радном односу, да није тражио престанак рада радње ретроактивно већ по одредби члана 27. став 1. тачка 4. наведеног Закона и да не прихвата образложење туженог органа зашто није било услова за примену наведене законске одредбе. Предложио је да суд тужбу уважи и поништи оспорено решење.

Тужени орган је у одговору на тужбу остао при разлозима изнетим у оспореном решењу и предложио да суд тужбу одбије.

По разматрању списа спора, оцене навода тужба и одговора на тужбу, суд је нашао:

Тужба није основана.

Из образложења оспореног решења и списа спора произилази да је тужилац 9.1.2004. године поднео пријаву за престанак рада његове СЗР, стим да се престанак рада утврди са 21.4.2000. године.

Одредбом члана 26. Закона о приватним предузетницима ("Службени гласник СРС" број 54/89 и 9/90 и "Службени гласник РС" број 46/91, 53/95 и 35/02) прописано је и то ставом 1, да радња престаје са радом одјавом, ставом 2, између осталог, да оснивач радње одјаву врши најкасније даном подношења пријаве о престанку рада писменим путем, у ставу 3, да се у одјави мора назначити датум престанка рада и у ставу 4. наведеног члана, да се престанак рада по одјави не може утврђивати ретроактивно.

Обзиром на утврђене чињенице и наведену законску одредбу, правилно је поступио тужени орган када је одбио као неосновану жалбу тужиоца изјављену против првостепеног решења, налазећи да је решење донето без повреде правила поступка, да је засновано на правилно утврђеном чињеничном стању и на правилној примени материјалног права.

Тужени орган је правилно оценио и све жалбене наводе, који су поновљени и у тужби, а дате разлоге је прихватио и овај суд.

Наводи тужбе нису од утицаја на одлуку у овом предмету обзиром да је радња престала са радом одјавом од стране оснивача радње, када има места примени наведене одредбе члана 26. Закона о приватним предузетницима, а одредби члана 27. истог Закона има места примени када надлежни орган утврди да су испуњени услови из наведене одредбе да радња престаје са радом по сили закона.

Са изнетих разлога, налазећи да оспореним решењем није повређен закона на штету тужилачке стране, Врховни суд је, применом одредбе члана 41. став 2. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

Дана 1.6.2005 године, У бр. 1234/04

Председник већа-судија,

Милена Саватић, с.р.

Записничар,

Милан Комленовић, с.р.

За тачност отправка

ИЈ