Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
У 746/06
02.08.2006. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: мр Јадранке Ињац, председника већа, Боривоја Буњевачког и Јелене Ивановић, чланова већа, са саветником суда Вером Маринковић, као записничарем, одлучујући у управном спору по тужби тужиоца АА, против решења Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Ресор јавне безбедности, Управа за управне послове у Београду 02/12 бр. 222-5267/05 од 17.1.2006. године, у предмету издавања возачке дозволе, у нејавној седници већа одржаној дана 02.8.2006. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Тужба СЕ ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Поднетом тужбом овом суду 14.2.2006. године, тужилац побија законитост оспореног решења туженог органа, којим је одбијена, као неоснована, жалба тужиоца изјављена против решења Секретаријата унутрашњих послова у Београду – Управа за управне послове, Одељење за регистрацију возила и возачке дозволе, бр. 01.05.-222-2-358/99 од 07.12.2005. године, а којим је жалилац (овде тужилац) у својству возача упућен да изврши контролни здравствени преглед, пошто се основано сумња да због здравствених разлога није више способан за сигурно управљање моторним возилом оне категорије за коју му је издата возачка дозвола са разлога ближе наведених у тужби, тужилац предлаже да суд исту уважи и оспорено решење поништи као незаконито.

У поступку претходног испитивања тужбе, Врховни суд Србије је нашао да је тужба недозвољена.

Одредбом члана 6. ст. 1. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ", бр. 46/96) изричито је прописано да се управни спор може водити само против управног акта, а према ставу 2. овог члана управни акт у смислу овог Закона је акт којим државни орган или предузеће или друга организација у вршењу јавних овлашћења решава о одређеном праву или обавези физичког лица или правног лица или друге странке у управној ствари.

Према правном схватању овог суда оспорено решење туженог није управни акт, и поред тога што садржи поуку о правном средству, да се против истог може покренути управни спор тужбом код Врховног суда Србије. Ово из разлога што се њиме не решава о каквом одређеном праву тужиоца, као физичког лица, већ је то смо начин претходног прикупљања података на основу којих евентуално може (а не и мора) доћи до решавања о праву на возачку дозволу. Стога акт, којим се такво упућивање врши (без обзира што је донет у форми решења, па је решавано и по жалби) не представља управни акт у смислу чл. 6. став 2. Закона о управним споровима.

Са изнетих разлога, Врховни суд Србије је применом одредбе чл. 28. ст. 1. тач. 2. у вези чл. 6. Закона о управним споровима ("Службени лист СРЈ", бр. 46/96) одлучио као у диспозитиву овог решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ

дана 02.8.2006. године, У. 746/06

Записничар, Председник већа - судија

Вера Маринковић, с.р. мр Јадранка Ињац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

ЈК