- бранилац окр. Ј.Е., адв. М.Б. због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. у вези члана 438. став 1. тачка 9. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји, укине првостепену и другостепену пресуду и предмет врати на поновно одлучивање или да обе пресуде преиначи и окривљену ослободи од оптужбе.

Врховни касациони суд је у седници већа рамотрио списе предмета, па је нашао да је захтев за заштиту законитости браниоца окр. С.Г. недозвољен а да је захтев браниоца окр. Ј.Е. неблаговремен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.

По ставу Врховног касационог суда, одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па тако окривљени, на основу члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП може, преко браниоца, поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члану 439. тачка 1. до 3. и члану 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

Иако бранилац окр. С.Г. захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона, при чему и не опредељује конкретно ни једну повреду закона у смислу става 4. члана 485. ЗКП, из образложења захтева и навода којима указује на погрешно утврђено чињенично стање и погрешну оцену изведених доказа, произилази да бранилац оспорава чињенично стање утврђено првостепеном и потврђено другостепеном пресудом.

Чињенично стање, међутим, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не може бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости, па је Врховни касациони суд захтев браниоца окр. С.Г. оценио недозвољеним.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да због повреда тог законика учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. ЗКП, којом су права браниоца ограничена правима окривљеног.

Из списа предмета се утврђује да је окр. Ј.Е. другостепену пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 3235/13 од 22.10.2013. године примила 04.12.2013. године а да је њен бранилац адв. М.Б. захтев за заштиту законитости поднео 08.01.2014. године.

Како је, дакле, захтев за заштиту законитости поднет по протеку законом прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП за подношење овог ванредног правног лека, то је захтев за заштиту законитости браниоца окр. Ј.Е. неблаговремен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 1. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                             Председник већа-судија
Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                           Драгиша Ђорђевић,с.ср.