Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 183/2013
27.11.2013. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Предрага Глигоријевића, Љубице Кнежевић-Томашев, Веска Крстајића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Зорицом Стојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљенoг М.А., због кривичног дела неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности из члана 209. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адвоката З.С.М., поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Пожеги - Судска јединица у Ивањици К бр. 1740/2010 од 20.02.2013. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр. 2419/13 од 04.06.2013. године, у седници већа одржаној дана 27.11.2013. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног М.А., адвоката З.С.М., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Пожеги - Судска јединица у Ивањици К бр. 1740/2010 од 20.02.2013. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр. 2419/13 од 04.06.2013. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пожеги - Судска јединица у Ивањици К бр. 1740/2010 од 20.02.2013. године, окривљени М.А. оглашен је кривим због извршења кривичног дела неосновано добијање и коришћење кредита и друге погодности из члана 209. став 1. КЗ, за које дело му је применом одредаба чланова 65. и 66. КЗ изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од осам месеци и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико окривљени за време проверавања у трајању до једне године, рачунајући од дана правноснажности пресуде, не изврши ново кривично дело. Истом пресудом окривљени је обавезан да на име паушала плати износ од 3.000,00 динара у корист буџетских средстава суда све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, док трошкова кривичног поступка није било. Оштећени су упућени на парницу ради остваривања имовинско-правног захтева.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр. 2419/13 од 04.06.2013. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног М.А., адвоката З.С.М., а пресуда Основног суда у Пожеги - Судска јединица у Ивањици К бр. 1740/2010 од 20.02.2013. године, потврђена.
Против напред наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног М.А., адвокат З.С.М., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1. и 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји односно укине обе нижестепене пресуде.
Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, те захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:
Захтев је неблаговремен.
Одредбом члана 487. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 и 121/2012) који се примењује од 01.10.2013. године, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако није поднет у року из члана 485. ст. 3. и 4. ЗКП.
Одредбом члана 485. став 4. истог Законика о кривичном поступку, прописано је да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тач. 1 и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. Законика о кривичном постпуку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 и 121/2012).
Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да је окривљени М.А., према повратници која се налази у списима предмета, пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр. 2419/13 од 04.06.2013. године, примио дана 12.07.2013. године, те да је његов бранилац, адвокат З.С.М. захтев за заштиту законитости поднео Врховном касационом суду дана 20.10.2013. године, дакле након протека рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 4. Законика о кривичном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 и 121/2012), то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбацио као неблаговремен, јер је поднет након истека законом прописаног рока.
Са свега изложеног, а на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 1. ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 и 121/2012), донета је одлука као у изреци.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Зорица Стојковић, с.р. Невенка Важић, с.р.