Истом пресудом окривљени су обавезани да суду на име трошкова кривичног поступка – паушала плате износе од по 50.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 ПО1 12/13 од 08.11.2013. године одбијене су као неосноване жалбе тужиоца за организовани криминал, браниоца окривљених Бошка Јовића и Александра Поповића-адвоката Н.В., браниоца окривљених Миће Петраковића и Зорана Гулића-адвоката Б.П. и браниоца окривљеног Душана Крсмановића-адвоката М.Ж., а пресуда Вишег суда у Београду К ПО1 61/2011 од 19.10.2012. године је потврђена.

Против правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднели су:

Бранилац окривљених Миће Петраковића и Зорана Гулића-адвокат Д.И., због повреда закона предвиђених одредбама члана 438. став 1. тачка 4. ЗКП и члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине пресуду Вишег суда у Београду К ПО1 бр.61/2011 од 19.10.2012. године и пресуду Апелационог суда у Београду Кж1 ПО1 12/13 од 08.11.2013. године и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, или да укине пресуду Апелационог суда у Београду и предмет врати Апелационом суду на поновно одлучивање, или да преиначи пресуду Вишег суда у Београду и окривљене Мићу Петраковића и Зорана Гулића ослободи од оптужбе;

Бранилац окривљеног Александра Поповића-адвокат С.Л. због повреде одредаба Законика о кривичном поступку-члана 438. став 2. тачка 1, 2. и 3, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји његов захтев и укине пресуду Вишег суда у Београду и пресуду Апелационог суда и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

По пријему захтева за заштиту законитости Врховни касациони суд је доставио примерке оба захтева Републичком јавном тужиоцу, те одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП, о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер је сматрао да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, те је након разматрања захтева за заштиту законитости, првостепене и другостепене одлуке и списа предмета, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Миће Петраковића и Зорана Гулића је неоснован, а захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Александра Поповића је неоснован у односу на повреде закона-члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Миће Петраковића и Зорана Гулића – адвоката Д.И., указује се на битну повреду одредаба ЗКП из члана 438. став 1. тачка 4. ЗКП. По тим наводима, судија Апелационог суда у Београду – З.С., који је био председник жалбеног већа морао се изузети, јер је, као члан већа, учествовао у доношењу одлуке Врховног суда Србије Кж1 ОК 11/07 од 17.09.2008. године којом је у највећем делу потврђена пресуда Окружног суда у Београду КП 5/03 од 23.05.2007. године. По ставу браниоца, чињеница да је у овом кривичном предмету пресуда заснована претежно на записницима о саслушању сведока који су били предмет разматрања и оцене суда у поступку КП 5/03, па судија који је учествовао у том поступку већ има став о доказима због чега се не може очекивати да би он могао у предметном кривичном поступку против окривљених Миће Петраковића, Зорана Гулића и др, да на другачији начин сагледа чињенична и правна питања, чиме је угрожена његова непристрасност, што је разлог за изузеће судије из члана 37. став 2. ЗКП.

Разлози за обавезно изузеће судије предвиђени су одредбом члана 37. став 1. тачка 1. до 4. ЗКП, у којој су таксативно наведени сви разлози због којих судија или судија поротник мора бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету. Међу овим разлозима није прописано поступање у другом кривичном предмету који је вођен против других лица за друго кривично дело, при чему нема утицаја чињеница да су неки од доказа изведени и цењени у овом кривичном предмету у светлу околности извршења конкретних кривичних дела и окривљених у овом поступку. Према томе, поступајући судија – председник жалбеног већа није имао законски основ да захтева своје изузеће.

Одредбом члана 39. ЗКП предвиђено је да изузеће могу тражити странке и бранилац, а у односу на изузеће судије суда који одлучује о жалби, странке и бранилац могу поднети захтев за изузеће у жалби или у одговору на жалбу. У конкретној ситуацији захтев за изузеће судије З.С. који је поступао по жалби, странке ни бранилац нису поднели, а разлога за његово обавезно изузеће по закону није било.

У захтеву за заштиту законитости истог браниоца, али и браниоца окривљеног Александра Поповића, адвоката С.Л. се указује и на повреду из одредбе члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, а недозвољен доказ на коме се пресуда заснива, браниоци окривљених налазе у транскриптима са садржином исказа сведока у које је у првостепеном поступку извршен увид. По ставу бранилаца на овај начин је погрешно транскриптима дат карактер исправе, а како лица чији су искази прочитани нису непосредно саслушана на главном претресу, њихови искази из другог кривичног поступка се не могу користити као доказ и на њима се не може засновати судска пресуда.

Према стању у списима јасно је да је првостепени суд извршио увид у транскрипте у којима се налазе записи саслушања сведока у оквиру кривичног поступка КП 5/03 који је окончан правноснажном пресудом. Саслушана лица су имала статус сведока у том поступку, а њихови искази, као и судска оцена тих исказа, односе се на чињенице које су предмет доказивања у том кривичном поступку. Стога, ови транскрипти као саставни део судског списа окончаног правноснажном пресудом имају карактер исправа и у њих се врши увид сходно одредби члана 405. ЗКП, како је првостепени суд и учинио, а захтеви бранилаца окривљених су у овом делу неосновани..

Захтевом браниоца окривљеног Александра Поповића, адвоката С.Л., се изражава сумња у неспристрасност члана првостепеног судског већа судије В.М., што би био основ за побијање првостепене пресуде због повреде одредбе члана 37. став 2. ЗКП, која није наведена у захтеву за заштиту законитости, али произилази из његовог образложења. Међутим, сумња у непристрасност судије као факултативни основ за изузеће од судијске дужности на основу члана 37. став 2. ЗКП није обухваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4. ЗКП која се односи само на обавезно изузеће судије које је наведено у одредби члана 37. став 1. тачке 1. до 4. ЗКП, због чега је захтев за заштиту законитости у овом делу оцењен као недозвољен.

Бранилац окривљеног Александра Поповића побија правноснажне пресуде и због повреда одређених у члановима 438. став 2. тачка 2. и 3. ЗКП, али ови законски разлози нису део таксативно наведених повреда означених у члану 485. став 4. ЗКП, због којих је окривљеном преко браниоца дозвољено подношење захтева за заштиту законитости. Из тог разлога Врховни касациони суд није ни разматрао постојање тих повреда, већ је у том делу захтев за заштиту законитости одбацио као недозвољен (члан 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП).

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је у смислу члана 491. ЗКП одбио захтев за заштиту законитости, те донео одлуку као у изреци.

Записничар-саветник                                                                            Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                      Невенка Важић,с.р.