Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног З.П. је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. ЗКП су прописани разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношење захтева, па између осталих у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП као разлог је предвиђена повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па следствено томе окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости само због повреда тог законика прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) до 3) и члану 441. ст. 3. и 4. учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

У образложењу поднетог захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП и члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, наводећи да је изрека правноснажне пресуде Основног суда у Лесковцу неразумњива и да не садржи све оно што је потребно да изрека садржи у смислу члана 438. став 3. ЗКП, те да је образложење другостепене пресуде контрадикторно. Како наведене повреде одредаба кривичног поступка нису прописане као разлози због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 4. ЗКП, то је захтев у овом делу оцењен као недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву указује и то да је током поступка из налаза и мишљења вештака јасно утврђено да је предузеће окривљеног било активно и после стављања менице у промет, односно да рачун предузећа није био у блокади, те да су те чињенице битне јер указују да окривљени није извршио кривично дело које му је стављено на терет, као и да је суд морао да обави вештачење преко вештака финасијске струке како би несумњиво утврдио да ли је предузеће окривљеног имало пословне односе са другим правним лицима, а из којих односа би предузеће окривљеног потраживало одређене износе. По налажењу овог суда, изнетим наводима бранилац окривљеног првостепену и другостепену пресуду у суштини побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, што није разлог из члана 485. став 4. ЗКП због којег окривљени преко браниоца може поднети овај правни лек, то је захтев и у овом делу оцењен као недозвољен.

Имајући у виду одредбу члана 71. став 1. тачка 5) ЗКП која прописује да бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени, Врховни касациони суд налази да следствено томе ни бранилац окривљеног не може поднети захтев за заштиту законитости мимо разлога предвиђених у члану 485. став 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Записничар - саветник                                                                                                    Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                Јанко Лазаревић,с.р.