Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног П.О., адв. Н.С., је неоснован.

Бранилац окривљеног П.О. у образложењу захтева наводи да је побијаним правноснажним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 3. ЗКП-а, који став не постоји у одредби члана 438. ЗКП, али из садржине образложења захтева, произилази да повреду члана 438. ЗКП-а бранилац налази у заснованости пресуде на доказима на којима се пресуда по закону не може заснивати, што чини битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. сада важећег ЗКП-а, односно, члана 368. став 1. тачка 10. ЗКП-а који је важио у време доношења првостепене пресуде. Бранилац окривљеног као недозвољене доказе у изнетом смислу означава снимке са приватних сигурносних камера које је првостепени суд користио као доказ, а повредом члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП сматра и пропуст првостепеног суда да доказе које је оценио недозвољеним издвоји из списа пре истраге, а не на дан доношења пресуде, како је то првостепени суд учинио решењем од 05.07.2013. године.

Одредбом члана 604. став 1. ЗКП-а, прописано је да ће се законитост радњи предузетих пре почетка примене овог Законика (01.10.2013. године) оцењивати по одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, број 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“, број 58/04, 85/05, 15/05, 49/07, 122/08, 72/09 и 76/10) (у даљем тексту: раније важећи ЗКП).

Неосновано се захтевом указује да се снимци са приватних сигурносних камера не могу користити као доказ, јер је одредбом члана 132а став 7. раније важећег ЗКП-а, одређено да се фотографије или звучни, односно звучни и видео снимци који су направљени без прећутне или изричите сагласности осумњиченог или окривљеног који се на њима налазе, или чији је глас снимљен, могу користити као доказ у кривичном поступку, ако су фотографије или звучни, односно звучни и видео снимци настали као вид безбедносних мера предузетих од стране држаоца стана и других просторија, односно од стране другог лица по налогу држаоца стана и других просторија, што се односи и на дворишне и друге сличне отворене просторе.

Првостепени суд је као доказ користио фотографије настале снимањем сигурносних камера постављених из безбедносних разлога од стране власника приватних предузећа на којима се препознаје окривљени О.П. Овако настале фотографије испуњавају све законске услове да се могу користити као доказ, па их је првостепени суд оценио, повезао са садржином других доказа и на основу утврђеног чињеничног стања донео пресуду која је потврђена другостепеном пресудом. При томе није коришћен ни један доказ на коме се по закону не може засновати судска одлука, због чега ни првостепеном ни другостепеном пресудом није учињена повреда закона из члана 438. став 2. у вези става 1. важећег ЗКП-а, на коју се неосновано захтевом указује.

Повреда исте законске одредбе наведена у захтеву, не стоји ни у поступању првостепеног суда који је део доказа и то - записник о саслушању осумњиченог П.О. пред ПУ Пирот, Одељење крим. полиције ПУ 696/12 од 07.11.2012. године и службених белешки о обавештењима прикупљених од грађана, издвојио решењем од 05.07.2013. године. Основ за овакву одлуку првостепени суд налази у одредби члана 337. став 3. тада важећег ЗКП-а, која дозвољава могућност издвајања незаконитих доказа и то најкасније до достављања списа предмета другостепеном суду, како је у конкретном случају првостепени суд и учинио. На издвојеним доказима није заснована првостепена пресуда па због тога ни у овом делу нема повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1. на коју се неосновано у захтеву указује.

Оценивши наводе захтева за заштиту законитости неоснованим из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одбио као неоснован захтев за заштиту законитости, одлучујући као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                               Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                              Невенка Важић, с.р.