Након што је примерак захтева, у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода у захтевима, нашао:

Захтев за заштиту законитости неоснован је у односу на повреду закона из члана 74. ЗКП, док у односу на истакнуту повреду људског права и слободе нема прописани садржај.

Иако бранилац као разлог подношења захтева наводи повреду одредбе члана 438. став 1. тачка 5. ЗКП, из образложења захтева и навода да је првостепени суд одржао претрес на дан 10.09.2012. године иако нису били испуњени услови за његово одржавање, јер бранилац није био уредно позван, произилази да захтев у суштини указује на повреду одредбе члана 74. ЗКП.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд је испитао сходно одредби члана 604. став 1. ЗКП, па је нашао:

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окр. М.Ђ. указује на повреду закона из члана 74. ЗКП, односно члана 71. ЗКП (''Службени лист СРЈ'', бр. 70/01 и 68/03 и ''Службени гласник РС'', бр. 58/04 ... 76/10) ( у даљем тексту: раније важећег ЗКП).

Наведена повреда истицана је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да се неосновано жалбом указује да нису били испуњени услови за одржавање претреса због непозивања браниоца окривљеног, као и да право окривљеног на одбрану није повређено и о томе, на страни 6, у другом ставу образложења пресуде дао довољне и јасне разлоге, које Врховни касациони суд у свему прихвата, и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на њих упућује.

Наводи захтева браниоца окр. М.Ђ. да су у редовном поступку повређена основна права окривљеног у кривичном поступку гарантована одредбом члана 68. став 1. тачка 10. ЗКП, одредбом члана 14. тачка 3. одсек е Пакта о грађанским и политичким правима и члана 6. тачка 1. и тачка 3. одсек д Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода нису могли бити предмет испитивања од стране Врховног касационог суда, с обзиром на то да када се захтев подноси на основу члана 485. став 3. ЗКП, повреда неког права гарантованог Европском конвенцијом о људским правима мора бити утврђена одлуком Европског суда за људска права и таква одлука мора бити достављена уз захтев за заштиту законитости, а у конкретном случају таква одлука није достављена. Стога захтев за заштиту законитости у овом делу, нема прописани садржај.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредаба члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3. у вези члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                                   Председник већа-судија

Драгана Вуксановић, с.р.                                                                                                              Драгиша Ђорђевић, с.р.