- чиме би извршили кривично дело учествовање у тучи из члана 123. КЗ.

Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу 5К 439/14 од 04.07.2014. године окривљени М.М. и А.Г. оглашени су кривим због кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. КЗ и осуђени на казне затвора у трајању од по два месеца које казне ће се извршити по правноснажности пресуде.

На основу члана 261. и 264. ЗКП обавезани су окривљени да сносе трошкове кривичног поступка и да плате суду на име паушала износ од по 1.000,00 динара као и на име трошкова унапред исплаћених из буџетских средстава суда да солидарно плате износ од по 16.000,00 динара све у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом извршења.

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1 711/14 од 13.10.2014. године, одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Крагујевцу и жалба браниоца окривљеног М.М. и А.Г., а пресуда Основног суда у Крагујевцу 5К 439/14 од 04.07.2014. године, потврђена.

Против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Кж1 711/14 од 13.10.2014. године, бранилац окривљених М.М. и А.Г., адв. Д.В., поднела је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и преиначи побијану пресуду тако што ће одбити оптужбу према окривљенима.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, у седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажном пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет и након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених М.М. и А.Г. указује, да је доношењем другостепене пресуде повређен закон из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, јер је пре правноснажног окончања поступка наступила застарелост кривичног гоњења (одредба члана 103. тачка 6. у вези члана 104. став 6. Кривичног законика).

Из списа предмета произилази, да су окривљени М.М. и А.Г. првостепеном пресудом оглашени кривим да су дана 16.08.2008. године извршили кривично дело учествовања у тучи из члана 123. Кривичног законика, за које дело је прописана новчана казна или затвор до три године.

Према одредби члана 103. тачка 6. КЗ прописано је ако у овом закону није другачије одређено кривично гоњење не може се предузети када протекне три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора преко једне године или новчана казна, а чланом 104. став 6. КЗ да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

С обзиром на то да је кривично дело учествовања у тучи из члана 123. КЗ за које су окривљени М.М. и А.Г. оглашени кривим првостепеном пресудом извршено дана 16.08.2008. године, то се основано у захтеву наводи да је сходно члану 103. тачка 6. у вези члана 104. став 6. Кривичног законика наступила застарелост кривичног гоњења дана 16.08.2014. године.

Против првостепене пресуде жалбу је поднео бранилац окривљених адв. Д.В. дана 28.07.2014. године, дакле у време када није наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења, па ова околност није истицана у поднетој жалби, с тим што је другостепена пресуда донета дана 13.10.2014. године.

Одлучујући о поднетој жалби, другостепени суд је поступао у складу са одредбом члана 451. став 1. ЗКП, односно ограничио је испитивање првостепене пресуде по жалби и то у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби. Међутим, према одредби члана 451. став 2. ЗКП, предвиђено је одступање од правила да се другостепени суд креће у границама основа, дела и правца побијања истакнутих у жалби, а односи се на испитивање по службеној дужности одлуке о кривичној санкцији.

У конкретном случају, другостепени суд је сходно члану 451. став 2. тачка 1. ЗКП испитао првостепену пресуду у делу који се односи на изречену кривичну санкцију. При испитивању кривичне санкције по службеној дужности у смислу члана 451. став 2. ЗКП, другостепени суд треба да има у виду да се казне и мере упозорења могу изрећи само учиниоцу који је крив за учињено кривично дело, према начелној одредби члана 2. Кривичног законика. Другим речима, ако је пре правноснажног окончања кривичног поступка настала околност која трајно искључује кривично гоњење, а то је апсолутна застарелост, и то након изјављене жалбе и по протеку рока за изјављивање жалбе, тада учинилац дела не може бити правноснажно оглашен кривим, па му суд не може изрећи ни кривичну санкцију, што значи да је у конкретном случају другостепени суд био овлашћен да испита питање застарелости кривичног гоњења по службеној дужности, те да преиначи на основу члана 459. став 1. ЗКП првостепену пресуду и на основу члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП, да одбије оптужбу против окривљених.

Другостепени суд то није учинио, већ је првостепену пресуду потврдио и на тај начин је учинио повреду кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 103. тачка 6. у вези члана 104. став 6. КЗ на штету окривљених М.М. и А.Г., а на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених.

Стога је Врховни касациони суд, отклањајући учињену повреду закона преиначио пресуду Основног суда у Крагујевцу 5К 439/14 од 04.07.2014. године и Вишег суда у Крагујевцу Кж1.711/14 од 13.10.2014. године, и на основу члана 422. став 1. тачка 3) ЗКП, према окривљенима М.М. и А.Г. одбио оптужбу за кривично дело учествовање у тучи из члана 123. Кривичног законика, јер је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

На основу члана 265. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Са изнетих разлога, а на основу члана 492. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                         Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                  Невенка Важић,с.р.