Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи да су побијане пресуде засноване на доказима на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку не могу заснивати што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП (коју бранилац погрешно означава у захтеву као члан 438. став 2. тачка 2. ЗКП). Недозвољени докази, према захтеву, су преписи телефонских разговора окр. Н.М. снимљени на основу наредби истражног судије Вишег суда у Пироту, које су незаконите, јер не садрже основ доношења мере, што доводи у сумњу валидност прикупљеног материјала.

По налажењу Врховног касационог суда, неосновано бранилац у поднетом захтеву указује на постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП. С тим у вези, одбрана окривљеног је и у току првостепеног поступка захтевала издвајање преписа телефонских разговора из списа због незаконитости наредби на основу којих су ти докази прибављени, а првостепени суд се о томе детаљно изјаснио у образложењу пресуде на страни 19 у другом ставу. Осим тога на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП одбрана окр. Н.М. указивала је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе у образложењу пресуде, на страни 3, у четвртом и петом ставу и на страни 4, у првом ставу, дао детаљне и јасне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата и, у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

Бранилац окривљеног у захтеву такође указује и да су побијане пресуде донете супротно одредбама члана 16. став 4. и 5. ЗКП а затим у образложењу захтева аналаизира изведене доказе и даје сопствену оцену истих те наводи да не постоји ни један материјални доказ да је окр. Н.М. долазио у додир са опојном дрогом х. Овим наводима бранилац оспорава чињенично стање утврђено првостепеном и потврђено другостепеном пресудом, које, сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом прописан разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                      Председник већа-судија

Драгана Вуксановић,с.р.                                                                                  Драгиша Ђорђевић, с.р.