.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 903/2014
09.07.2015. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца В.Ш. из К., чији је пуномоћник Љ.Т.В., адвокат из В., против туженог Б. ДОО грађевинско предузеће из К., чији је пуномоћник З.П., адвокат из К., ради поништаја решења и враћања на рад, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 бр. 2549/13 од 06.02.2014. године, у седници већа од 09.07.2015. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 бр. 2549/13 од 06.02.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сомбору, Судска јединица Кула П1 1580/2012 од 26.04.2013. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца. Ставом другим изреке поништено је решење туженог којим је тужиоцу отказан уговор о раду, од 20.11.2012. године. Ставом трећим изреке тужени је обавезан да тужиоца врати на рад на одговарајуће послове. Ставом четвртим изреке тужени је обавезан да тужиоцу накнади парничне трошкове у износу од 98.250,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 бр. 2549/13 од 06.02.2014. године, одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.
Против другостепене пресуде тужени је благовремено преко пуномоћника изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11) и утврдио да ревизија туженог није основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијом се неосновано указује на битну повреду поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињену пред другостепеним судом.
По оцени Врховног касационог суда, у нижестепеним пресудама правилно је примењено материјално право, члан 179. став 1. тачка 2. и 191. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/05, 61/05, 54/09), када је поништено као незаконито решење туженог од 20.11.2012. године којим је тужиоцу отказан уговор о раду, и тужени обавезан да тужиоца врати на рад. Наиме, побијаним решењем тужиоцу је отказан уговор о раду због недоласка на посао почев од 05.11.2012. године, и из разлога што послодавца није известио о разлозима одсуствовања са посла, због чега је писмено упозорен о отказним разлозима дана 09.11.2012. године. Међутим, у поступку је утврђено да је тужилац у спорном периоду почев од 05.11.2012. године био оправдано одсутан са посла, будући да му је било отворено боловање у периоду од 05.11.2012. године закључно са 10.11.2012. године, о чему је дознаке приложио послодавцу одмах након доласка на посао по престанку привремене спречености за рад. Утврђено је такође да је послодавац био упознат о разлозима тужиочевог одуства са посла, будући да је тужилац обавестио телефоном пословођу о одсуству због боловања дана 05.11.2012. године. Такође, правилан је закључак нижестепених судова да се упозорење туженог о отказним разлозима од 09.11.2012. године могло односити само на тужиочев изостанак са посла пре тог датума, а не и за каснији изостанак дана 12.11.2012. године, у смислу члана 180. Закона о раду. Утврђено је такође да тужилац није починио тежу повреду радне обавезе неовлашћеним коришћењем опреме послодавца, дана 04.11.2012. године, будући да је утврђено да је тужиоцу спорна опрема била поверена и исту је употребио за извођење радова – сече и вађења дрва, што му је било наложено да изведе ван радног времена, од стране његовог непосредног руководиоца, односно пословође. Стога се ревизијом неосновано истиче погрешна примена материјалног права.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 414. став 1. ЗПП, без детаљног образлагања ревизијске одлуке у смислу члана 414. став 2. ЗПП, будући да се у ревизији појављају жалбени наводи које је другостепени суд правилно оценио, а образлагањем ревизијске одлуке не би постигло ново тумачење права ни допринело уједначеном тумачењу права.
Председник већа-судија
Бисерка Живановић,с.р.
