Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног А.П., адвокат Н.С., због повреде закона из члана 439. тачка 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијана решења у односу на окривљеног А.П. укине у целости и предмет врати на поновно одлучивање или да иста преиначи и утврди апсолутну застарелост извршења изречене новчане казне.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног А.П. је неоснован.

Бранилац окривљеног А.П. у захтеву наводи да су побијана решења донета уз повреду закона из члана 439. тачка 3. ЗКП, јер је у односу на окривљеног А.П. наступила апсолутна застарелост извршења споредне казне – новчане казне а у складу са чланом 106. став 1. КЗ.

Одредбом члана 106. став 1. КЗ прописано је да застарелост извршења новчане казне и одузимања возачке дозволе ако су изречене као споредне казне настаје кад протекне две године од дана правноснажности пресуде којом су те казне изречене.

Чланом 107. став 4. КЗ прописано је да се застарелост прекида сваком радњом надлежног органа која се предузима ради извршења казне.

Чланом 107. став 6. КЗ прописано је да застарелост извршења казне настаје у сваком случају када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост извршења казне.

Из списа предмета произилази да је решењем Основног суда у Јагодини Кв бр.195/13 од 24.04.2013. године дозвољено осуђеном А.П. плаћање у ратама новчане казне у износу од 80.000,00 динара на коју је осуђен пресудом Основног суда у Јагодини К 7225/10 од 11.05.2011. године у четири једнаке месечне рате с тим што је одређено да се почетак плаћања прве рате има рачунати о дана правноснажности овог решења, а да уколико окривљени не исплати у року било коју од дозвољених рата, новчана казна ће бити замењена казном затвора и то тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један казне затвора.

Из списа предмета произилази да је пресуда Основног суда у Јагодини К 7225/10 од 11.05.2011. године постала правноснажна дана 25.01.2012. године, доношењем пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 4104/11 од 25.01.2012. године, којом је првостепена пресуда потврђена.

По налажењу Врховног касационог суда у конкретном случају релативна је застарелост извршења новчане казне, прекинута је доношењем решења Основног суда у Јагодини Кв 195/13 од 24.04.2013. године којим је окривљеном А.П. дозвољено плаћање у ратама новчане казне, а апсолутна застарелост извршења новчане казне у конкретном случају наступа 25.01.2016. године, обзиром да се рокови застарелости извршења казне прописани Кривичном закоником, односе и на главне и на споредне казне, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног А.П. неосновани.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                          Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                   Драгиша Ђорђевић, с.р.