.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 640/2015
09.07.2015. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Mиломира Николића, председника већа, Слађане Накић-Момировић и Марине Говедарица, чланова већа, у парници тужиље Д.Ва. из А., чији је пуномоћник Д.С., адвокат из А., против туженог S.h. ДОО из А., кога заступа З.М., адвокат из К., ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 671/14 од 12.08.2014. године, у седници одржаној 09.07.2015. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 671/14 од 12.08.2014. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крагујевцу, Судске јединице Аранђеловaц П1 401/13 од 18.10.2013. године, усвојен је тужбени захтев тужиље, па је поништено као незаконито решење туженог број 06/08. од 06.08.2010. године, на основу кога је тужиљи отказан уговор о раду закључен под бројем 19/08 од 19.08.2009. године и обавезан је тужени да тужиљу врати на рад, као и да јој накнди трошкове парничног поступка у износу од 198.000,00 динара.
Након одржане расправе у поступку пред другостепеним судом, Апелациони суд у Крагујевцу је донео пресуду Гж1 671/14 од 12.08.2014. године, којом је у ставу I укинуо пресуду Основног суда у Крагујевцу, Судске јединице Аранђеловац П1 401/03 од 18.10.2013. године. Ставом II изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражено да се поништи као незаконито решење туженог број 06/08 од 06.08.2010. године, којим је тужиљи отказан уговор о раду и обавезан тужени да је врати на рад. Ставом III изреке, обавезана тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.
Испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 408. у вези са чланом 506. став 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.
Нема битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.
Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код туженог и обављала је послове помоћног радника – посластичара по основу уговора о раду на неодређено време од 19.08.2009. године. Решењем туженог од 06.08.2010. године, тужиљи је отказан уговор о раду због тога што је дана 28.07.2010. године, са још две раднице туженог самовољно напустила радно место 15-20 минута пре истека радног времена, које је у поподневној смени трајало до 22,00 часова. Директор туженог је видео тужиљу и две запослене раднице испред пословних просторија 15 односно 20 минута пре истека радног времена, док је производња код туженог још увек била у току. Понашање тужиље и две запослене раднице је од стране послодавца санкционисано отказом уговора о раду. Пре доношења оспореног решења, тужени је писмено упозорио тужиљу на постојање разлога за отказ уговора о раду на које се изјаснила.
Полазећи од утврђеног чињеничног стања, другостепени суд је правилно закључио да су се у конкретном случају испунили услови за отказ уговора о раду предвиђени чланом 179. тачка 3. Закона о раду, према коме послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако запослени не поштује радну дисциплину прописану актом полодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.
Правилна је оцена другостепеног суда да је тужиља поступила супротно стандарду очекиваног понашања запослених радника у производњи, на тај начин што је дана 28.07.2010. године, пре краја радног времена, неоправдано напустила радно место, а што представља разлог за престанак радног односа. Тужиљи је после писменог упозорења законито отказан уговор о раду, применом члана 179. тачка 3. Закона о раду, у законитом поступку сагласно члану 180. овог закона. Решење о отказу уговора о раду донето је због нарушавања радне дисциплине односно понашања због кога запослени не може да настави рад код послодавца. Стога су неосновани наводи ревизије о погрешно примењеном материјалном праву, а као разлог наведено да у решењу о отказу уговора о раду нису наведене повреде радних обавеза које су интерним актом послодавца или уговором о раду санкционисане престанком радног односа.
Из наведених разлога, на основу члана 414. ЗПП, одлучено је као у изреци пресуде.
Председник већа-судија
Миломир Николић,с.р.
