Пресудом Вишег суда у Чачку Кж 14/15 од 14.04.2015. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Н.П. и пресуда Основног суда у Горњем Милановцу 1К 108/14 од 27.01.2015. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног Н.П., адв. С.П. поднео је захтев за заштиту законитости са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи побијане пресуде и према окривљеном одбије оптужбу.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Н.П., адв. С.П., у смислу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку достављен је Републичком јавном тужиоцу, након чега је Врховни касациони суд одржао седницу већа о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног (члан 488. став 2. ЗКП), јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа одржаној у смислу члана 490. ЗКП, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног Н.П. у поднетом захтеву за заштиту законитости не опредељује конкретно учињену повреду закона, али из образложења захтева произилази да је захтев поднет због повреде кривичног закона из члана 439. став 1. тачка 1) и 2) Законика о кривичном поступку, а Врховни касациони суд изнете наводе оцењује неоснованим.

Бранилац окривљеног Н.П. у захтеву за заштиту законитости наводи да у радњама које су наведене у изреци првостепене пресуде на страни 2, став 2, став 3, став 4, став 5, став 6, став 7 и став 8 нема обележја кривичног дела пореске утаје из члана 229. став 1. Кривичног законика, јер су сви појединачни износи наведени у тим ставовима испод износа од 150.000,00 динара, а да закон прописује да је за постојање обележја дела потребно да се ради о износима који премашују 150.000,00 динара утаје пореза или доприноса у фискалној години, те да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, а Врховни касациони суд ове наводе оцењује неоснованим.

Наиме, исту повреду закона бранилац је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су исти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде на странама 2 и 3 дао јасне разлоге које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу чана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Неосновано се захтевом браниоца окривљеног указује да у радњама окривљеног Н.П. нема обележја кривичног дела пореске утаје јер је за постојање овог кривичног дела „битан само неевидентиран приход као основица за опорезивање ...“ односно да је наведеним правноснажним пресудама учињена повреда закона из члана 439. тачка 1. и 2. ЗКП.

Наиме, кривично дело пореске утаје из члана 229. став 1. КЗ, има три алтернативно постављене радње извршења, од којих једна радња извршења јесте и непријављивање законито стечених прихода, односно предмета или других чињеница, које су од утицаја на обавезу плаћања пореза, доприноса или дажбина.

У конкретном случају окривљеном Н.П. изреком првостепене пресуде се ставља на терет да „није пријавио законито стечене приходе“.

Дакле, радња извршења наведеног кривичног дела се везује за законито стечене приходе, који могу бити и евидентирани и неевидентирани, а не и за оне који су стечени на противправан начин, па се неосновано захтевом тврди да је за постојање кривичног дела пореске утаје битан само неевидентиран приход, који чини обележје дела а не и евидентирани.

С`тога и по налажењу Врховног касационог суда из чињеничног описа радње извршења кривичног дела, за које је окривљени Н.П. оглашен кривим произилазе сви субјективни и објективни елементи кривичног дела пореске утаје из члана 229. став 1. КЗ-а, па супротни наводи захтева браниоца окривљеног су неосновани.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, захтев одбио као неоснован и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                Председник већа-судија,

Мила Ристић,с.р.                                                                           Невенка Важић,с.р.