Против наведених правноснажних одлука захтев за заштиту законитости је поднео Републички јавни тужилац означавајући у захтеву повреде закона из члана 264. став 2. тач. 3) и 4) у вези члана 234. став 1. тачка 3) у вези члана 236. став 2. Закона о прекршајима и члана 265. став 1. тачка 5) Закона о прекршајима, али се из садржине образложења захтева може закључити да је исти изјављен због повреда закона из члана 265. тачка 5) Закона о прекршајима у вези члана 338. став 1. тачка 5) Закона о безбедности саобраћаја на путевима, са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев као основан и утврди да је побијаним одлукама повређен закон.

Врховни касациони суд је након што је о седници већа обавестио Републичког јавног тужиоца у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета и након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Наиме, Врховни касациони суд најпре утврђује да из списа предмета произилази да је побијаним одлукама усвојен споразум о признању прекршаја закључен између овлашћеног службеног лица и окривљеног М.Г. због прекршаја из члана 332. став 1. тачка 8) Закона о безбедности саобраћаја на путевима, па је овај окривљени оглашен одговорним да је критичном приликом управљао путничким моторним возилом у насељу и кретао се брзином од 85 km/h на делу пута где је брзина ограничена на 50 km/h, а чиме је учинио прекршај из члана 332. став 1. тачка 8) ЗОБС, за који је осуђен на новчану казну у износу од 6.000,00 динара и за који су му изречена четири казнена поена.

Одредбом члана 43. став 1. ЗОБС је прописано да на путу у насељу возач не сме возилом да се креће брзином већом од 50 km/h, односно брзином већом од брзине дозвољене постављеним саобраћајним знаком за цело насеље или његов део.

Одредбом члана 332. став 1. тачка 8) ЗОБС је прописано да ће се новчаном казном у износу од 6.000,00 до 20.000,00 динара казнити за прекршај лице које поступи супротно одредби члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3), који се у насељу креће брзином која је од 21 km/h до 50 km/h већа од дозвољене.

Одредбом члана 335. став 1. тачка 9) ЗОБС је прописано да за повреде одредби члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3) изричу се кумулативно и четири казнена поена возачу који се креће у насељу брзином која је од 21 km/h до 50 km/h већа од дозвољене.

Одредбом члана 338. став 1. тачка 5) ЗОБС је прописано да заштитна мера забране управљања моторним возилом се изриче кумулативно возачу за повреде одредби члана 43. став 1. и члана 45. став 1. тач. 1), 2) и 3) у трајању од најмање од 30 дана уколико се у насељу крећe брзином која је 21 km/h до 50 km/h већа од дозвољене.

Одредбом члана 265. тачка 5) Закона о прекршајима је прописано да повреда материјалног прекршајног права постоји ако суд није применио или је погрешно применио одредбе којима се одређује да ли је одлуком о казни, заштитној мери, другој прекршајној санкцији или одузимању имовинске користи прекорачено овлашћење које суд има по закону.

Полазећи од наведеног и цитираних законских одредби, по налажењу Врховног касационог суда, а како је побијаном пресудом окривљени оглашен одговорним да је учинио прекршај из члана 332. став 1. тачка 8) ЗОБС јер се критичном приликом путничким возилом у насељеном месту где је брзина ограничена на 50 km/h кретао брзином од 85 km/h, дакле поступао супротно одредби члана 43. став 1. ЗОБС, то је поред новчане казне и изречених казнених поена окривљеном у смислу члана 338. став 1. тачка 5) ЗОБС морала бити изречена кумулативно и мера забране управљања моторним возилом у трајању од најмање 30 дана, а која мера побијаном пресудом окривљеном није изречена.

На тај начин, а имајући притом у виду да споразум о признању прекршаја мора да садржи споразум о свим прописаним прекршајним санкцијама, те да је у конкретном случају побијана пресуда донета на основу решења о усвајању споразума, суд је побијаном пресудом приликом изрицања прекршајних санкција прекорачио овлашћење које има по закону, односно повредио је одредбу члана 338. став 1. тачка 5) ЗОБС и тиме учинио повреду закона из члана 265. тачка 5) Закона о прекршајима. Ово с тога јер је на основу споразума, који није садржао све прекршајне санкције за предметни прекршај, окривљеног побијаном пресудом огласио кривим и изрекао му новчану казну и казнене поене, потпуно занемарујући одредбу члана 338. став 1. тачка 5) ЗОБС, која због повреде неведене одредбе тог Закона, за коју је побијаном пресудом окривљени оглашен кривим, кумулативно прописује и изрицање мере забране управљања моторним возилом.

Приликом одлучивања о поднетом захтеву за заштиту законитости, овај суд је утврдио повреду закона само у односу на пресуду Прекршајног суда у Београду Пр 153673/14 од 25.03.2015. године, с обзиром на то да се у прекршајном поступку овај ванредни правни лек може поднети само против правноснажне пресуде, а притом имајући у виду и чињеницу да је иста донета на основу решења о усвајњу споразума о признању прекршаја Прекршајног суда у Београду Пр 153673/14 од 26.02.2015. године које је на тај начин постало саставни део побијане пресуде.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 287. став 4. у вези члана 288. став 1. Закона о прекршајима донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                           Бата Цветковић,с.р.