Против наведених решења захтеве за заштиту законитости, поднели су: - бранилац окривљеног Милоша Делибашића, адв. В.З., због повреде закона из члана 439. став 1. тачка 2) ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијана решења и при том укине притвор према окривљеном и пусти га на слободу.

- Окривљени Милош Делибашић, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 7) и члана 439. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и преиначи побијана решења и окривљеног пусти на слободу.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Милоша Делибашића, адв. В.З., у смислу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку достављен је Републичком јавном тужиоцу, након чега је Врховни касациони суд одржао седницу већа, о којој у смислу члана 488. став 2. Законика о кривичном поступку није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

Разматрајући поднете захтеве за заштиту законитости, Врховни касациони суд је одржао седницу већа сходно одредбама члана 486. и 487. ЗКП, па је нашао:

- Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Милоша Делибашића, адв. В.З. је неоснован.

- Захтев за заштиту законитости окривљеног Милоша Делибашића је недозвољен.

Бранилац окривљеног Милоша Делибашића, адв. В.З., у захтеву за заштиту законитости истиче да је доношењем побијаних решења учињена повреда закона из члана 439. став 1. тачка 2) ЗКП. По наводима захтева, наведена повреда је учињена тиме што је побијаним решењима окривљеном Милошу Делибашићу продужен притвор на основу члана 211. став 1. тачка 1), 3) и 4) ЗКП, односно да је притвор продужен на основу одредби ЗКП-а који се не могу применити, јер је приликом одлучивања о притвору морала се применити одредба члана 215. став 3. ЗКП, а Врховни касациони суд изнете наводе оцењује неоснованим.

Одредбом члана 439. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да повреда закона постоји ако је кривични закон повређен у питању да ли је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се не може применити.

У конкретном случају, побијаним решењима, по службеној дужности преиспитивани су разлози за притвор против окривљеног који је првостепеним решењем продужен по основу одредбе члана 211. став 1. тачка 1), 3) и 4) ЗКП, и исти може трајати најдуже 30 дана, а предмет одлучивања није било питање примене закона везано за кривично дело које се окривљеном ставља на терет.

Наиме, бранилац окривљеног Милоша Делибашића указује на повреду одредбе процесне природе, тачније одредбе члана 215. став 3. ЗКП, којим је прописана обавеза суда да окривљеног пусти на слободу уколико се у законом прописаним роковима не подигне оптужница.

Побијано првостепено решење донело је веће у поступку након подизања оптужнице, јер се суд позива на одредбу члана 216. став 2. и 3. ЗКП што значи да суд у овој процесној ситуацији није одлучивао о трајању притвора у истрази и није везан роковима прописаним у члану 215. став 3. ЗКП.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 439. став 1. тачка 2) ЗКП на коју се указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев одбио као неоснован и одлучио као у изреци под I пресуде.

Одредбом члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку, прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Окривљени Милош Делибашић, захтев за заштиту законитости поднео је лично а не преко браниоца, како је то изричито прописано одредбом члана 483. став 3. ЗКП, па је његов захтев, у смислу наведене законске одредбе недозвољен.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци под II ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                          Нeвенка Важић,с.р.