Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж3 бр.23/15 од 30.09.2015. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног М.С. – адвоката Д.С., а пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.235/15 од 22.05.2015. године, потврђена.

Браниоци окривљеног М.С. – адвокати Д.С. и Н.Ј. поднели су захтев за заштиту законитости само против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж3 бр.23/15 од 30.09.2015. године на основу члана 486. у вези са чланом 485. став 1. тачка 1. ЗКП, због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијану пресуду тако што ће „усвојити жалбу браниоца окривљеног М.С. и окривљеног ослободити од оптужбе да је учинио кривично дело тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 2. у вези са чланом 278. став 3. у вези става 1. и 2. КЗ“.

Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тач. 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у поступку пред првостепеним и пред апелационим судом.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, браниоци окривљеног су у захтеву, као разлог подношења, само формално означили да захтев подносе због повреде закона јер је „Апелациони суд у Крагујевцу побијаном правноснажном пресудом повредио Кривични законик на штету окривљеног М.С., јер у радњама окривљеног не стоје битна обележја кривичног дела из члана 288. став 2. у вези са чланом 278. став 3. у вези става 1. и 2. КЗ, због којег је оглашен кривим“, што би представљало повреду закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено окривљеном, међутим у образложењу захтева указује се на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа истицањем да у побијаној пресуди није утврђен узрочно-последични однос између активног деловања окривљеног М.С. и наступеле последице – конкретне опасности за живот или тело људи, односно смрти малолетног И.К., а што није предвиђено као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, односно његовог браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП.

Како, дакле, браниоци окривљеног у поднетом захтеву само формално означавају повреду закона због које је подношење захтева дозвољено, а суштински указују на недозвољне разлоге за подношење овог ванредног правног лека, то је Врховни касациони суд захтев бранилаца окривљеног на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези са чланом 485. став 4. ЗКП одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник                                                                                               Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                          Невенка Важић, с.р.