У поступку није учињена битна повреда из чл. 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, из брака парничних странака, закљученог 2005. године, странке имају ћерку - малолетну М.Г.2, рођену … године. Брак парничних странака разведен је делимичном пресудом Основног суда у Панчеву од 22.10.2012. године, при чему је тужиља у августу 2012. године напустила брачну заједницу и отишла код својих родитеља у П. Малолетно дете - ћерка М.2, која је тада била стара шест година, остала је да живи са оцем у К. У међувремену, тужени је са М.М. засновао ванбрачну заједницу и из ове заједнице имају малолетног Д., рођеног … године. У заједници са њима живи и мајка туженог Р.Г., која је пензионер. Тужени и његова ванбрачна партнерка живе као подстанари. Он је запослен и месечно зарађује око 25.000,00 динара, а поседује и пола катастарског јутра земље, једну башту и кућу у К. Притом, обавља и разне сезонске послове. Тужиља живи у П. са родитељима и сестром у кући која је власништво њених родитеља. Није запослена. У власништву има пољопривредно земљиште уписано у КО К. површине 84,08 ари. Као давалац издржавања закључила је 19.10.2012. године уговор о доживотном издржавању, због чега повремено, ради извршавања обавеза из тог уговора, живи у кући примаоца издржавања, такође у П. Баба туженог је 02.11.2011. године поднела кривичну пријаву против туженог због кривичног дела насиље у породици, у вези чега су у току доказне радње у предмету Основног јавног тужилаштва Кт 1736/12. Оценом налаза и мишљења органа старатељства Центра за социјални рад К. од 02.06.2014. године, који су допуњени изјашњењем на примедбе тужиље 14.04.2015. године, утврђено је да су оба родитеља способна, компетентна и мотивисана да врше родитељско право, да су сви услови у којима живи малолетно дете са оцем добри, при чему су и односи између чланова породице функционални на свим релацијама. Малолетна М.2 остварује добру комуникацију са ванбрачном партнерком свог оца, млађим братом и децом из првог брака очеве ванбрачне партнерке, која повремено долазе код њих. Само дете изражава жељу да остане код оца. Притом, отац се труди да препозна све потребе малолетног детета, заинтересован је за ћеркин даљи развој и њене потребе поставља изнад својих. Изражава љубав и заинтересованост према детету, при чему не искључује потребу детета за мајком и чак инсистира на њиховом контакту и виђању. Такође, мајка изражава љубав према малолетном детету, тежи да о њој преузме бригу. Међутим, по налазу стручног тима, „не ослушкује“ жеље свог детета и оно што дете не говори, али јасно ставља до знања.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно применили материјално право - чл. 266. став 1. у вези чл. 6. став 1. и 77. став 3. Породичног закона, када су закључили да је најбољи интерес малолетног детета да родитељско право самостално врши отац - тужени у овом спору.

Правилно је оцењен налаз и мишљење органа старатељства надлежног Центра за социјални рад, који је састављен од стручног тима - психолога, педагога и социјалног радника, у погледу мишљења да је у најбољем интересу малолетне М.Г.2 да буде поверена оцу, који ће самостално вршити родитељско право, при чему је неопходно регулисати редован контакт са мајком, по моделу одређеном у побијаној одлуци. Иако оба родитеља имају капацитет да адекватно задовоље потребе детета, позитивно су мотивисани и одговорни, малолетна М.2 показује већу приврженост оцу, са којим је опуштенија и има бољу комуникацију. Притом, изражава и жељу да код њега остане. Са друге стране, иако способна и мотивисана, мајка не ослушкује жеље свог детета и оно што дете прећутно или изричито ставља до знања.

Применом чл. 61. став 1. и 78. став 3. у вези чл. 266. и 270. Породичног закона, суд је, имајући у виду најбољи интерес малолетног детета, уредио начин одржавања личних односа малолетне М.2 са мајком. Ти односи се, иначе, од престанка брачне заједнице одвијају несметано, што је неопходно да би се задовољиле психолошке потребе детета и обезбедили услови за његов правилан психо-физички развој.

Имајући у виду узраст малолетног детета, његове потребе, као повериоца издржавања, а са друге стране могућности тужиље, дужника издржавања, као и минималну суму издржавања прописану чланом 160. став 4. Породичног закона, правилно су примењени чл. 160, 161. и 162. овог закона, у погледу критеријума, начина и висине одређивања издржавања, када је тужиља обавезана да доприноси издржавању малолетног детета са 8.000,00 динара месечно, на начин одређен у изреци побијане одлуке.

У ревизији тужиље понављају се жалбени наводи, који су били предмет правилне оцене другостепеног суда, коју прихвата и ревизијски суд.

На основу чл. 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Предраг Трифуновић, с.р.