Против наведених правноснажних решења, бранилац окривљеног А.Ж., адвокат В.Ђ., на основу члана 482. и члана 483. став 1. ЗКП, поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде одредбе члана 425а у вези са чланом 485. став 1. тачка 1) ЗКП, уз предлог да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев те да побијана решења укине и предмет врати ванрасправном већу Вишег суда у Сремској Митровици, као првостепеном кривичном суду на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Међутим, што се тиче окривљеног чланом 485. став 4. ЗКП, прописано је због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП-а, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

У предметном захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног А.Ж., адвоката В.Ђ., није изричито указано ни на једну од таксативно наведених повреда закона из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, које представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости, од стране окривљеног преко браниоца.

Поднетим захтевом, браниоца окривљеног је указано на повреду одредбе члана 425а став 3 и став 5, уз образложење да судија за претходни поступак није био функционално надлежан да одлучује о притвору након изрицања пресуде према окривљеном А.Ж., већ је такву одлуку могло да донесе искључиво ванпретресно веће Вишег суда у Сремској Митровици. Међутим како повреда одредбе члана 425а ЗКП није прописана као разлог за подношење овог ванредног правног лека - одредбом члана 485. став 4. ЗКП, од стране окривљеног, преко браниоца, то је одлучено као у изреци решења.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                  Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                       Драгиша Ђорђевић, с.р.